Test za roditelje

Obrazovne institucije
Obrazovni servisi

Veštine za 21. vek

Ključne veštine neophodne za uspeh vašeg deteta u budućnosti

Niži razredi osnovne škole se smatraju za ključne kad je reč o usvajanju mnogih znanja i veština. Osim onih neophodnih kao što je opismenjavanje, upoznavanje sa osnovama matematičkih koncepata i alata, upoznavanje sa prirodnim i društvenim okruženjem, Savremena osnovna škola kod mlađih školaraca razvija i mnoga druga znanja i veštine uz pomoć kojih dobijaju mnogo čvršće temelje za dalje školovanje i život uopšte.

KOJE VEŠTINE ZA 21. VEK ĆE USVOJITI MLAĐI OSNOVCI?

 

Pismenost savremenog doba

U 21. veku pismenost ne podrazumeva samo čitanje i pisanje već mnogo više od toga. Učenici Savremene će steći znanja koja će im pomoći da svaku dobijenu informaciju analiziraju, vrednuju i iskoriste na pravi način. Tokom svojih prvih godina školovanja, savladaće i osnove informatičke i medijske pismenosti.

Kritičko mišljenje

Kritičko mišljenje podrazumeva objektivan proces analiziranja činjenica da bi se došlo do ispravnog zaključka. Ova veština je visoko cenjena i smatra se neophodnom za ispravan razvoj od deteta u osobu visokih intelektualnih mogućnosti i dometa. Učitelji će mlađim osnovcima predstaviti značaj ovakvog načina rasuđivanja i kroz vežbe i igru sa njima proći kroz sve elemente kritičkog mišljenja kao što su analiza, rezonovanje, vrednovanje, rešavanje problema i donošenje odluka.

Komunikacija

Komunikacija predstavlja čin prenošenja razumljivih informacija i samim tim je neophodna za prenošenje znanja. Učenici kroz saradnju sa svojim učiteljima usvajaju sve elemente neophodne za obavljanje ispravne i kvalitetne komunikacije u govornoj, pisanoj i vizuelnoj formi. Tokom prvih godina svog školovanja naučiće kako da kroz verbalnu, neverbalnu, interpersonalnu, masovnu, grupnu i javnu komunikaciju ostvare veze sa drugim učenicima i nastavnim osobljem i osposobiti se za dalji razvoj komunikacionih veština u godinama koje predstoje.

Međusobna saradnja

Značaj individualnog razvoja i samostalnog rada je neupitan, ali isto tako se smatra da je za vreme koje dolazi neophodno da učenici ovladaju veštinama kolaboracije. Sve je zastupljeniji stav da se zajedničkim radom, razmenom ideja i znanja i udruživanjem sposobnosti postižu najbolji rezultati.

Zato je veoma važno kod dece još od najranijeg doba razvijati veštine saradnje, uspostavljanja komunikacije, zdrave razmene mišljenja i ideja, ispravnog rešavanja konflikata i postizanja kompromisa.

Kreativnost u učenju i stvaranju

Za stvaranje, koje je najviši nivo učenja, pored savladavanja svih ostalih nivoa znanja, potrebna je i doza kreativnosti. Kreativnost podrazumeva pronalaženje novih veza, odnosa i mogućnosti uklapanja već poznatih elemenata kako bi se stvorilo nešto novo.

Ukoliko želimo decu da osposobimo da budu uspešna, moramo negovati i podsticati njihovu kreativnost, drugačije načine razmišljanja i posmatranja sveta, pronalaženja novih pristupa problemima i zadacima. Nikako ne bi trebalo da nastojimo da ih „ukalupimo” i usadimo im stare modele ponašanja. Škola tu ima jednu od presudnih uloga.

 

Inventivno mišljenje

Inventivnost najpre podrazumeva postojanje kreativnosti, dobrih ideja i radoznalosti, koji dovode do stvaralaštva. To ujedno znači ne samo da učenik treba da ima razvijenu maštu i kritičko razmišljanje već i da je potrebno da ume da proceni okolnosti u kojima je njegova ideja nastala i mogućnosti da je ostvari, kao i da bude u stanju da im se prilagodi na najbolji način. Kroz interaktivnu nastavu, ali i igre koje podstiču razmišljanje, učenici će na zabavan način stvarati nove ideje koje će uticati na njihov intelektualni napredak i činiti svaki njihov dan u školi zanimljivim.

Problemsko razmišljanje

Problemsko razmišljanje se smatra najkompleksnijom od svih intelektualnih funkcija. Ono polazi od pretpostavke da se znanje ne usvaja samo radi pukog učenja i dobijanja dobrih ocena već je neophodno to znanje „uposliti”, primeniti na rešavanje konkretnih zadataka, situacija ili problema.

A za to je potrebno povezati znanja iz različitih oblasti i staviti ih u funkciju pronalaženja rešenja. Zbog toga je potrebno da učitelji svojim učenicima prenose upravo takve modele usvajanja znanja; da ih uče da nije važno koju će ocenu dobiti, već kako i gde to što su naučili mogu da primene i šta od znanja koje su stekli mogu da stvore.

Sistem vrednosti i odgovornost

Obrazovanje nikada nije i ne sme biti samostalan proces, već se obavezno sprovodi zajedno sa vaspitanjem. Jedna od najvažnijih funkcija škole je upravo da obilkuje kvalitetne mlade ljude, kojima će pomoći da izgrade ispravan sistem vrednosti i dozvoliti im da se razviju u osobe sa integritetom.

Vrednosni sistemi i etika naročito dobijaju na značaju u savremenom dobu tehnologije, umreženosti i kompleksnosti. Važno je učenicima usaditi prave vrednosti kako bi ispravno koristili sve alate i tehnologije koji im stoje na raspolaganju, ali i kako bi uvideli značaj odgovornosti njihovog korišćenja.

Prijavite se

Predupis za generaciju 2019/20. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »