Design Thinking and Problem solving je tehnika racionalnog i intuitivnog razmišljanja zasnovana na pronalaženju inovativnih rešenja za različite probleme. Reč je o kreativnom procesu koji od učesnika zahteva da saoseća i razume potrebe korisnika za koga se kreira rešenje, identifikuje i definiše probleme, brainstormuje i testira rešenja i prototipove.
Drugim rečima, Design Thinking predstavlja angažovan i kreativan pristup problemima sa korisnikom u centru u skladu sa zahtevima digitalnog doba i 21. veka. Zbog toga ovaj napredni pristup ima posebnu ulogu u obrazovanju jer zahvaljujući njemu učenici stiču veštine, sposobnost i samopouzdanje za život i rad u dinamičnom svetu budućnosti.
Design thinking počiva na prirodnoj sposobnosti čoveka, koju je moguće trenirati, da bude intiutivan, prepoznaje obrasce i konstruiše ideje koje su istovremeno emocionalno značajne i funkcionalne.
David Kelley
Tradicionalno učenje podrazumevalo je da se deca pripremaju za test i davanje tačnih odgovora. Međutim, digitalna revolucija dovela je u pitanje ovakav koncept obrazovanja. Danas se gotovo na svako pitanje odgovor može pronaći na Google.
Ono što se očekuje od dece jeste da budu inovativna, kreativna i sposobna da rešavaju probleme. Ona moraju da se prilagode promenama i odgovore na izazove koje 21. vek nosi. Takvoj deci pripada budućnost.
Zbog toga se u obrazovanje implementira Design Thinking and Problem Solving model pomoću koga se kod dece otključavaju njihovi kreativni, kognitivni, emotivini i socijalni potencijali.
Design thinking pomaže vašem detetu da:
Ovo je proces koji će od vašeg deteta stvoriti inovatora.
Sa razvojem tehnologije javila se potreba za specifičnim veštinama koje će učenicima omogućiti da se lakše snađu u vremenima punim promene i inovativno odgovore na svaki izazov. Design Thinking razvija kod dece upravo veštine koje su neophodne svakom pojedincu za profesionalni i akademski uspeh u 21. veku:
Ono što je važno ovo je proces u kome se detetu ostavlja sloboda kako bi njegova imaginacija mogla slobodno da se razvije.
Na primer: umesto da se detetu kaže da dizajnira auto, što bi podrazumevalo rad unutar već postavljenih obrazaca, od njega se traži da reši problem kako bi nesputano ispoljilo svoju kreativnost. U tom slučaju njegov zadatak postaje da dizajnira sredstvo kojim će se konkretni ljudi prebacivati s jednog mesta na drugo. Time dete dobija priliku za out-of-the-box pristup što oslobađa inovativnost i vodi do važnih otkrića.
Još jedan važan element Design Thinging and Problem solving modela je emocionalna komponenta koju nosi. Naime, umesto da rešavaju probleme radi problema, deca se uče da ih rešavaju za konkretne potrebe stvarne ili izmišljene osobe. Na taj način, oni postaju angažovaniji, emotivno zainteresovani i fokusiraniji. Ovo je posebno važno jer u modernom svetu sve je okrenuto korisniku za koga se nešto pravi, odnosno tome da svet u kome živimo bude bolji za sve.
Najuspešnije kompanije i organizacije u svetu poput IBM, Google, Airbnb, Pepsi i Nike koriste ovu inovativnu metodu zahvaljujući kojoj postižu izuzetne rezultate i bez koje su nezamislivi savremena proizvodnja i poslovanje.
Istraživanja pokazuju da je Design Thinking danas izuzetno važan. Naime:
Zbog svega ovoga najveći svetski poslodavci zapošljavaju kandidate koji poseduju veštine Design Thinking and Problem Solving. A tu na scenu stupa obrazovni sistem.
Savremeno vreme traži savremene pristupe, a za uspeh u 21. veku od pojedinca se ne traži da bude hodajuća enciklopedija već da na inovativan, kreativan i utemeljen način upotrebljava znanja i pomera granice. Stoga neke od najprestižnijih obrazovnih ustanova u svetu svih nivoa obrazovanja već neko vreme u nastavi primenjuju ovaj jedinstven metod.
Design Thinking and Problem Solving pristup posebno je važan u osnovnim školama jer ukoliko se deca od malih nogu vežbaju u kritičkom mišljenju, kreativnosti, inovativnosti i upornosti u rešavanju problema, onda oni izrastaju u istinske učenike 21. veka koji se bez problema suočavaju sa izazovima koje moderno doba donosi.
Zbog svega ovoga Design Thinking and Problem Solving predstavlja jedan od najvažnijih pristupa u najboljim osnovnim školama sveta.
Savremena je jedina osnovna škola u Srbiji i regionu koja u svojoj nastavi primenjuje Design Thinking and Problem Solving pristup. U okviru vannastavnih sekcija, savremeni osnovci imaju priliku da učestvuju u aktivnostima osmišljenim tako da pomognu deci da postanu problem solveri. Da bismo to postigli, u nastavi koristimo tri važna elementa:
Svaki čas odvija se u nekoliko Design Thinking faza tokom kojih se rešavaju zabavni, konkretni i izazovni problemi. Pogledajte kako savremeni osnovci uživaju u avanturi učenja i istraživanja.
Ovo je često najvažnija faza koja određuje stepen zainteresovanosti i motivisanosti kod deteta. Ukoliko je ona pravilno obavljena, ostale faze su lakše. Da bi se empatija pobudila kod osnovaca koriste se plastični primeri. Na primer, tokom misije na marsu pokvarila se letelica koja je trebalo da vrati astronaute na zemlju. Zadatak učenika je da osmisle način kako da pomognu posadi da dobiju hranu i vodu dok ne poprave letilicu. Zahvaljujući edukativnoj tehnologiji deca vide likove astronauta, upoznaju se sa njihovim imenima, porodicom i hobijima i tako se emotivno povezuju i motivišu da reše problem kako bi pomogli konkretnoj osobi.
Nakon što su se upoznali sa astronautima i njihovim potrebama, učenici moraju da jasno artikulišu problem koji treba da se reši. Ovo je veoma važan korak jer od njega direktno zavise predložena rešenja. Tako učenici, moraju da uzmu u ozbir sve okolnosti: vreme koje astronauti imaju na raspolaganju, zalihe hrane i vode koje su im ostale, mogućnosti za transfer dodatne hrane putem posebnih letelica i robota.
Ovo je često najzabavnija faza jer deca uživaju da predlažu različita rešenje za konkretan problem, a njihova imaginacija zaista nema granica. Ono što je važno je da je ovo grupna aktivnost u kojoj učenici jedni sa drugima dele predloge. Kako bi brainstorming bio uspešan, deca se rukovode sledećim smernicama:
Nakon što su se složili koje rešenje da primene, deca počinju sa izradom prototipa. Na primer, koristeći LEGO STEM setove mogu da naprave letilice koje omogućavaju prenos alata na Mars, upotrebom poluga i zupčanika popravljaju pokvarenu letilicu, programiranjem upravljaju mini robotom koji dostavlja neophodne zalihe hrane posadi…
Učitelj ili nastavnik ide od jedne do druge grupe i postavlja pitanja u vezi sa prototipovima kako bi se uverili da rešenje funkcionalno i efektno. Tokom ove faze deca često uoče nedostatke predloženog rešenja, pa u svetlu tog saznanja ispravljaju prototip.
Svaki tim potom ima zadatak da na zanimljiv, emotivan i jasan način predstavi rešenje do koga je došao. Ovo je završna faza koja deci omogućava da razviju veštine prezentacije, ubedljive komunikacije i sposobnost izlaganja pred većom grupom.
Savremena osnovna škola, u skladu sa najmodernijim trendovima u obrazovanju, implementira problem solving metodologiju u nastavi. Design Thinking and Problem Solving koncept koji se primenjuju u Savremenoj omogućavaju im da u podsticajnoj i ohrabrujućoj atmosferi slobodno razviju sve svoje talente i nauče kako da iskoriste svoj potencijal. Ohrabrivanjem da samostalno, inovativno i sa empatijom rešavaju probleme, osnovci izrastaju u radoznale, samouverene i kreativne ljude koji svoja znanja i veštine upotrebljavaju na dobrobit planete i čovečanstva.
Učenici dobijaju različite studije slučaja i rešavaju ih kroz problemsko razmišljanje, a time uče i uče kako da koriste problem solving u svakodnevnom životu, radu i razmišljanju u skladu sa njegovim principima. Za razliku od običnih zadataka i testova, u problem solvingu ne postoji samo jedno rešenje. On podrazumeva kombinaciju različitih pristupa i odgovara različitim stilovima učenja, zbog čega se odlično slaže sa metodom za razvoj višestruke inteligencije.
Problem solving se danas smatra najefektnijom nastavnom metoda za razvoj učenika gde oni dobijaju alate da samostalno i kreativno da rešavaju različite probleme. Nastao je sa idejom da se prevaziđu tradicionalni školski kurikulum i kontrolni i pismeni zadaci često ne dozvoljavaju da se te osobine razviju u pravoj meri. Zbog toga najuspešnije nastavne prakse u svetu koriste problem solving.
Zbog brojnih potvrđenih benefita koje problem solving pristup donosi u nastavi kreirano je i jedninstveno problem solving takmičenje – prvo i jedino tog tipa u regionu.
Učenici od V do VIII razreda sastavljaju svoje timove, dobijaju zadatke i predlažu najbolja rešenja. Žiri u kom se nalaze najbolji profesori i stručnjaci za obrazovanje ocenjuje rešenja, a najuspešnije ekipe prolaze u finale, gde ih očekuju novi zadaci.
Omogućite svom detetu da se obrazuje u skladu sa svetskim trendovima.
