Na času likovne kulture učenici prvog razreda bavili su se autoportretom na kreativan i savremen način, koji je spojio posmatranje, maštu i lični izraz. Polazeći od sopstvene fotografije, učenici su imali zadatak da od jedne polovine realnog prikaza sebe nastave crtež onako kako sebe vide, zamišljaju ili osećaju. Ovaj neobičan spoj stvarnog i zamišljenog omogućio je deci da se izraze slobodno, bez straha od greške.
Zadatak je bio osmišljen tako da podstakne radoznalost i interesovanje, ali i da deci približi ideju da umetnost ne mora uvek da ima jedno tačno rešenje. Likovna kultura je kroz ovu aktivnost postala prostor u kojem je svako dete moglo da pokaže svoju autentičnost. Umesto klasičnog crtanja, učenici su stvarali vizuelne priče o sebi, oslanjajući se na sopstvenu maštu i osećanja.

Rad na autoportretima započeo je pažljivim posmatranjem sopstvene fotografije, čime su učenici učili da uoče osnovne karakteristike lica, poput oblika, izraza i detalja. Nakon toga, druga polovina portreta ostavljena je njihovoj mašti – kako će izgledati, koje boje će koristiti i šta žele da istaknu kao važno. Upravo u tom delu zadatka deca su pokazala veliku slobodu u izražavanju i originalnost.
Neki učenici su dodavali vesele boje, simbole i detalje koji ih predstavljaju, dok su drugi birali smirenije tonove i jednostavne linije. Svaki rad bio je drugačiji, ali podjednako vredan. Kroz ovaj proces učenici su razvijali finu motoriku, moć zapažanja i sigurnost u sopstvene ideje. Aktivnost ih je podstakla da veruju sebi i da svoj rad dožive kao nešto lično i važno.

Ovakav pristup nastavi pokazao je koliko je važno da učenici već od najranijeg uzrasta imaju priliku da se izraze bez strogo zadatih okvira. Likovna kultura u prvom razredu nije samo učenje tehnike crtanja, već i upoznavanje sebe, svojih osećanja i načina na koji dete vidi svet oko sebe. Kroz kreativne zadatke deca uče da je različitost prirodna i poželjna.
Autoportreti učenika svedoče o njihovoj mašti, hrabrosti i radosti stvaranja. U podsticajnoj atmosferi učionice, učenici su pokazali koliko umetnost može da bude snažan alat za učenje i lični razvoj. Ovakvi časovi doprinose izgradnji samopouzdanja, pozitivne slike o sebi i ljubavi prema učenju, ostavljajući iskustvo koje se pamti i koje motiviše decu da se slobodno izražavaju.