Sto dana u školi – to nije samo broj. To je sto jutara kada su učenici ustajali, dolazili u učionicu, učili nešto novo, smejali se sa prijateljima i gradili uspomene. Učenici drugog razreda Savremene osnovne škole obeležili su 100. dan od početka školske godine na poseban način – kroz projekat “Things I Like About My School” na časovima engleskog jezika. Umesto da samo broje dane, odlučili su da pronađu razloge zašto su ti dani bili važni.
Projekat je bio jednostavan u ideji, ali dubok u značenju. Učenici su, podeljeni u grupe, dobili zadatak da stvore postere na kojima će prikazati stvari koje vole u školi. Nisu to bile samo reči – to su bili mali crtežići, ilustracije, boje i kreativnost. Svaka grupa imala je papir, flomasteri i zadatak da zamisli – šta ih čini srećnim kada pomisle na školu?
Krenuli su da crtaju. Pojavili su se crtežići učitelja koji objašnjavaju lekcije, prijatelja koji se igraju zajedno, knjiga koje otvore nova znanja. Bilo je tu lopti za fudbal, časova fizičkog vaspitanja, muzičkih nota, srca koja simbolišu prijateljstvo. Neki su crtali matematičke simbole jer vole da rešavaju zadatke, drugi umetničke četkice jer vole da stvaraju. Bilo je tu ploča, stolova, čak i školskog zvona koje najavljuje odmor.
Svaki crtežić nosio je priču. Svaki predstavljao je trenutak koji je neko dete zapamtilo – smeh na odmoru, pomoć koju je dobilo od učitelja, osećaj ponosa kada je naučilo nešto novo. I dok su radili, razgovarali su na engleskom jeziku – delili zašto vole te stvari, objašnjavali jedni drugima, birali kako će to prikazati. Učili su jezik, ali ne kroz vežbe u udžbeniku – kroz iskrene razgovore o tome šta im je važno.
Kada su posteri bili gotovi, svaka grupa je prezentovala svoj rad. Stajali su pred razredom, pokazivali crtežiće i objašnjavali na engleskom jeziku šta svaki predstavlja. “I like my teacher because she helps me learn.” “I like P.E. because I can play with my friends.” “I like art because I can be creative.” Svaka rečenica bila je vežba engleskog jezika, ali i izražavanje zahvalnosti, refleksija o iskustvima i priznanje lepih trenutaka.
Ovo nije bio projekat koji se radi samo zato što je 100. dan – to je bio trenutak zaustavljanja, gledanja unazad i prepoznavanja svega lepog što škola donosi. Učenici drugog razreda naučili su da škola nije samo mesto gde se uči gramatika i matematika – to je mesto gde rastu prijateljstva, gde se otkrivaju strasti, gde se gradi samopouzdanje. I dok su brojali do 100, shvatili su da ima mnogo više od 100 razloga da vole ono što rade.
