Dok se u ranim godinama 20. veka pismenom smatrala osoba koja je znala da piše, čita i računa, danas, u savremenom, digitalnom dobu, pismenom se smatra osoba koja je i informatički i medijski pismena, odnosno koja kritički i problemski razmišlja, radi timski i na najbolji način koristi nove tehnologije.
Da bi bili obrazovani i uspešni, kao i da bi napredovali u digitalnoj privredi, učenicima su potrebne upravo ove veštine digitalnog doba. Zato je važno da im škola i celokupni obrazovni sistem, kroz prenošenje znanja i sistema vrednosti, prenose i ove veštine.
1. Pismenost digitalnog doba
Više nije toliko važno kako ćete i koliku količinu informacija usvojiti, već šta ćete sa njima učiniti. To znači da je za uspeh neophodno da znate da analizirate informacije; da im pristupite, upravljate njima, integrišete ih i vrednujete, kao i da kreirate informacije u različitim medijima, što podrazumeva da posedujete i informatičku i medijsku pismenost.
2. Komunikacija
Osnova svake saradnje je u komunikaciji, ali je glavni preduslov da ona bude dvosmerna i da svaka informacija ima povratnu informaciju. U savremenoj komunikacijskoj eri, koja se s razlogom tako i naziva, oblici, kanali i sredstva komunikacije su sve brojniji.
Zato je neophodno da mogućnosti za izražavanje i kreiranje sadržaja koji će se razmenjivati u tom procesu komunikacije prate razvoj sredstava i jednako se obogaćuju. A to zavisi isključivo od usvajanja znanja i veština izražavanja, pisanja, ispravnog komuniciranja, pravilnog kreiranja poruke i slanja prave poruke.
3. Saradnja
Za razliku od vremena nastanka kapitalizma, kada je individualnost igrala glavnu ulogu u društvenom razvoju i uspehu pojedinca, u savremenom društvu ona je lidersku poziciju ustupila timskom radu. Sve je zastupljeniji princip da se samo zajedničkim radom, razmenom ideja i znanja i udruživanjem sposobnosti postižu najbolji rezultati.
Zato je veoma važno kod dece još od najranijeg doba razvijati veštine saradnje, uspostavljanja komunikacije, zdrave razmene mišljenja i ideja, ispravnog rešavanja konflikata i postizanja kompromisa.
4. Kreativnost
Za stvaranje, koje je najviši nivo učenja, pored savladavanja svih ostailh nivoa znanja, potrebna je i doza kreativnosti. Kreativnost je pronalaženje novih veza, odnosa i mogućnosti uklapanja već poznatih elemenata, kako bi se stvorilo nešto novo.
Ukoliko želimo decu da osposobimo da budu uspešna, moramo negovati i podsticati njihovu kreativnost, drugačije načine razmišljanja i posmatranja sveta; sposobnost pronalaženja novih pristupa problemima i zadacima. Nikako da nastojimo da ih „ukalupimo” i usadimo im iste modele ponašanja. Škola tu ima jednu od presudnih uloga.
5. Inventivno mišljenje – intelektualni kapital
Inventivnost najpre podrazumeva postojanje kreativnosti, dobrih ideja i radoznalosti, koje dovode do stvaralaštva.
To ujedno znači ne samo da učenik treba da ima razvijenu maštu i kritičko razmišljanje već i da je potrebno da ume da proceni okolnosti u kojima je njegova ideja nastala i mogućnosti da je ostvari, kao i da im se prilagodi na najbolji način.
6. Problemsko razmišljanje i rešavanje problema
Problemsko razmišljanje se smatra najkompleksnijom od svih intelektualnih funkcija. Ono polazi od pretpostavke da se znanje ne usvaja samo radi pukog učenja i dobijanja dobrih ocena, već je neophodno to znanje „uposliti” – primeniti na rešavanje konkretnih zadataka, situacija ili problema.
Za to je, pak, potrebno povezati znanja iz različitih oblasti i staviti ih u funkciju pronalaženja rešenja. Zbog toga je potrebno da profesori učenicima prenose upravo takve modele usvajanja znanja – da ih uče da nije važno koju će ocenu dobiti, već kako i gde to što su naučili mogu da primene; šta od znanja mogu da stvore.
7. Sistem vrednosti i odgovornost
Obrazovanje nikada nije i ne sme biti samostalan proces, već uvek ide ruku pod ruku sa vaspitanjem. Jedna od najvažnijih funkcija škole je upravo da oblikuje kvalitetne mlade ljude, uz svesrdnu pomoć u izgradnji ispravnog sistema vrednosti, uvek im omogućavajući da se nesmetano razvijaju u osobe sa integritetom.
Vrednosni sistemi i etika naročito dobijaju na značaju u savremenom dobu tehnologije, umreženosti i kompleksnosti. Važno je učenicima usaditi prave vrednosti, kako bi ispravno koristili sve raspoložive alate i tehnologije, ali i kako bi uvideli svu odgovornost njihovog korišćenja.
8. Kvalitet, vrhunski rezultati i produktivnost
Studije pokazuju da dobri rezultati na testovima u školi nisu nužno povezani sa budućom produktivnošću u radu. Iako škole ne insistiraju mnogo na produktivnosti, ona je direktno povezana sa dobrim rezultatima, uspehom i napredovanjem u svakom pogledu.
Da bi učenici postigli nivo kvaliteta koje savremeno doba zahteva, neophodno je da znaju da iskoriste mogućnosti i prednosti digitalnih alata i tehnologije koji im stoje na raspolaganju, kao i da na pravi način postavljaju prioritete, planiraju i usvajaju nova znanja.
Zbog svega navedenog, učenici Savremene završavaju školovanje sa svim navedenim veštinama i postaju potpuno spremni za suočavanje sa svetom odraslih. Savremeni koncept obrazovanja koji je ovde zastupljen podrazumeva integraciju znanja i veština u holistički pristup intelektualnom razvoju učenika.
Osim izvanrednog znanja iz svih propisanih predmeta koje Savremena brižljivo gradi u cilju pripreme učenika za srednju školu i, kasnije, fakultet, deca razvijaju i sve ključne veštine 21. veka, koje ih pripremaju za život i čine ih istinski savremenim učenicima.
Zahvaljujući savremenom i drugačijem pristupu nastavi, kod učenika razvijamo kreativnost, inventivnost i razmišljanje usmereno na rešavanje konkretnih problema i situacija. Učenici Savremene u svakodnevnom radu i učenju koriste najnovija tehnološka dostignuća i to čine efikasno, odgovorno i u svrhu stvaranja. Zato poznaju sve mogućnosti komunikacije koje tehnologija sa sobom donosi i veoma jednostavno savladavaju sve njene nove tekovine, upravo kako bi unapredili komunikaciju i saradnju.
Bez potrebe za ikakvim ustupcima kad je reč o najboljim savremenim trendovima, naši učenici usvajaju kvalitetne, tradicionalne vrednosti, odgovorni su i etični u korišćenju svih dostignuća nauke i tehnike i okrenuti su timskom radu i saradnji sa svojim vršnjacima i profesorima. Sve to čini ih učenicima, ali i budućim liderima za 21. vek.
