U okviru Dečije nedelje, učenici Savremene osnovne škole učestvovali su u kreativnoj i edukativnoj aktivnosti pod nazivom „Drvo osećanja“. Ova aktivnost imala je za cilj da podstakne decu da prepoznaju, imenuju i podele svoja osećanja na jednostavan, iskren i siguran način. Na velikom drvetu, koje je postavljeno u holu škole, učenici su ostavljali male, šarene papiriće na kojima su zapisivali kako se osećaju u tom trenutku.Kroz ovu simboličnu, ali snažnu aktivnost, školski prostor postao je mesto zajedničkog razumevanja, empatije i podrške. Deca su sa puno poverenja delila svoja osećanja — od radosti i uzbuđenja, do trenutaka tuge, straha ili nade. Drvo je ubrzo postalo šareno i puno iskrenih poruka, koje su pokazale koliko je važno da deca znaju da je svako osećanje važno i da sme da bude izraženo.

Učenici su sa osmehom prilazili drvetu, birali papiriće u različitim bojama i upisivali svoja osećanja. Neko je napisao da je „srećan jer se igra sa drugarima“, neko da je „ponosan jer je naučio nešto novo“, dok su drugi iskreno priznali da su ponekad „tužni“ ili „umorni“. Ovakvi trenuci pokazali su koliko su deca otvorena kada im se pruži siguran prostor u kojem mogu da izraze ono što osećaju bez straha i osuđivanja.Kroz razgovor sa učiteljima i drugarima, učenici su naučili da nije pogrešno osećati različite emocije, već da je važno prepoznati ih i razumeti. Na taj način grade veštine emocionalne pismenosti koje će im značiti i u školi i u životu.

Drvo osećanja nije samo simbol, već i poruka deci da njihova osećanja imaju vrednost i da škola sluša njihov glas. Ova aktivnost bila je odlična prilika da se kroz igru razvija empatija, sposobnost slušanja drugih i prepoznavanje sopstvenih emocija. Deca su tako učila kako da bolje komuniciraju i međusobno se podržavaju. U Savremenoj osnovnoj školi negujemo ideju da je emocionalni razvoj jednako važan kao i akademski. Kroz ovakve aktivnosti, učenici ne uče samo lekcije iz knjiga — oni uče kako da budu dobri prijatelji, saosećajni ljudi i svesni svojih osećanja.

Na kraju dana, drvo osećanja postalo je prepuno šarenih listića — svaki od njih nosio je deo dečijeg unutrašnjeg sveta. Kada su pogledali zajednički rezultat, učenici su sa ponosom uočili koliko su različiti, ali i koliko ih emocije povezuju. Ovaj jednostavan, ali dubok gest pokazao je da u školskom prostoru ima mesta i za igru i za iskrene razgovore. Učitelji su istakli da će drvo ostati postavljeno i nakon Dečije nedelje, kao stalni podsetnik da je važno govoriti o osećanjima. Na taj način, škola nastavlja da gradi atmosferu poverenja, podrške i otvorene komunikacije među učenicima.