Zamislite dve učionice. U prvoj, sedmogodišnja devojčica gleda u tabelu sa konjugacijom kao da ju je upravo lično uvredila. Nastavci glagola joj plutaju pred očima. Ona, tehnički gledano, „uči francuski“. Istovremeno (tiho) umire od dosade.

U drugoj učionici, to isto dete stoji iza kartonskog pulta, nosi malu papirnu beretku i pokušava da kupi zamišljeni kroasan od svog najboljeg druga, koji govori preterano naglašenim francuskim akcentom. Koristi „je voudrais“, a da ne zna šta je glagol, a kamoli šta znači „potencijal“ ili „kondicional“. I nimalo je nije briga. Samo želi kroasan.

Pogodite koje će dete zaista zapamtiti tu frazu sledećeg utorka?

Evo pedagoške tajne koja nam je sve vreme pred očima: mala deca ne uče jezik na isti način na koji ga predajemo tinejdžerima ili odraslima. Ona ne grade jezik polazeći od pravila. Ona ga usvajaju kroz upotrebu.

1. Implicitno naspram eksplicitnog pamćenja. Deca mlađa od 10 godina izuzetno dobro uče implicitno – usvajaju obrasce kroz ponavljano i smisleno izlaganje jeziku – dok su relativno manje uspešna u eksplicitnom pamćenju pravila. Tražiti od sedmogodišnjaka da svesno primeni gramatičko pravilo isto je kao tražiti od ribe da objasni hidrodinamiku pre nego što zapliva.

2. Jezik je društveni, a ne matematički sistem. Za mozak malog deteta jezik nije apstraktan sistem pravila tipa „ako – onda“. On je sredstvo za dobijanje nečega što mu je važno: pažnje, kroasana, pobede u igri ili smeha drugara. Kada uklonite društveni kontekst i stvarni razlog za komunikaciju, uklanjate i motivaciju da se bilo šta zaista zadrži u pamćenju.

3. Anksioznost ubija usvajanje jezika. Gramatičke vežbe često sa sobom nose strah od toga da ćemo „pogrešiti“. Strah sužava upravo one kognitivne kanale koji tokom učenja jezika treba da budu širom otvoreni.

Dakle, ako su gramatičke tabele pogrešan alat, koji je pravi? Igra. Preciznije, strukturisana igra: igra sa dovoljno oslonca i usmerenja da jezik neprimetno uđe „na mala vrata“, dok je dete zaokupljeno zabavom.

Upravo tu prazninu popunjavaju Globetrotters Language and Culture Discovery Modules. Svaki modul pretvara susret sa jezikom u misiju: pijacu na kojoj treba cenkati se, misteriju koju treba rešiti, lik koji treba postati. Dodajte malo igranja uloga ili lutke i odjednom vaša učionica dobija čitavu postavu likova koji „govore samo“ ciljni jezik. To znači da deca moraju da ga koriste kako bi priča mogla da se nastavi, a ne da bi položila neki test.

Rezultat nije jezik koji je samo naučen. To je jezik koji se živi – jedan zabavan, radostan scenario za drugim.

Spremni ste da zamenite gramatičku tabelu papirnom beretkom? Istražite Globetrotters module sa svojim odeljenjem ili preuzmite Vodič za nastavnike da vidite kako da svoju sledeću lekciju pretvorite u avanturu umesto u obavezu.

Ellis, N. C. (2005). At the interface: Dynamic interactions of explicit and implicit language knowledge. Studies in Second Language Acquisition, 27(2), 305–352.

Council of Europe. (2020). Language education policy: Early language learning and the Common European Framework of Reference for Languages.

Nikolov, M., & Mihaljević Djigunović, J. (2011). All shades of every color: An overview of early teaching and learning of foreign languages. Annual Review of Applied Linguistics, 31, 95–119.

#GlobetrottersProject

#ErasmusPlus

#LanguageLearning

#InterculturalDialogue

#InclusiveEducation