Zamislite da ste upravo sleteli na Zemlju. Nemate pojma da je francuski „romantičan“, da je nemački „težak“ ili da je neki akcenat „lepši“ od drugog. Samo čujete zvukove, fascinantne, neobične, divne zvukove, povezane sa stvarnim ljudima koji rade stvarne stvari.

Upravo je to osnovna ideja Globitrotija (Globbytrotties), vanzemaljskih maskota projekta Globetrotters. Oni stižu na Zemlju bez ikakvih unapred stvorenih predstava o tome koji su jezici „impresivni“, a koji su „za početnike“. A upravo se ta njihova nepristrasna polazna pozicija pokazuje kao pravo pedagoško blago.

Jer evo istine: većina dečje anksioznosti u vezi sa učenjem jezika zapravo nema mnogo veze sa gramatikom. Više se tiče straha od procenjivanja. Deca brinu da će njihov akcenat zvučati smešno, da će pred drugovima izgovoriti pogrešnu reč ili da će biti „loša u tome“. I odrasli su nasledili tu istu anksioznost. Većina nas i dalje pomalo oseća nelagodu zbog svog akcenta u jeziku koji smo učili u školi.

Tu trik sa vanzemaljcima pokazuje svoju čaroliju. Kada dete postane Globitroti (Globbytrottie), prikuplja tragove, rešava misterije i istražuje novu kulturu sa radoznalošću vanzemaljca, umesto sa ljudskom samosvešću, društveni rizik od toga da „zvuči pogrešno“ nestaje. Vanzemaljci nemaju akcenat zbog kojeg bi se osećali neprijatno. Vanzemaljci jesu akcenat.

„Dajte detetu masku, lutku ili identitet vanzemaljca i često ćete upoznati njegovu verziju koja je dramatično hrabrija od one koja sedi u klupi.“

Gejmifikovani avatari imaju istu ulogu kao kostim: omogućavaju deci da eksperimentišu sa novim glasovima, ritmovima i rečima, a da nemaju osećaj da je u pitanju nešto lično. Greške postaju greške vanzemaljca – smešne, bezazlene i brzo zaboravljene. Ali ono što se nauči ostaje.

Pravo interkulturalno učenje nije samo precrtavanje zastava sa postera. Ono podrazumeva uočavanje malih, ljudskih detalja: uspavanke koju peva portugalska baka, pozdrava uz tajni stisak ruke koji se koristi u poljskom školskom dvorištu, ritma grčkog narodnog plesa, karakteristične fraze koju svako belgijsko domaćinstvo izgovara pre večere. Upravo ti mali, slojeviti detalji pretvaraju „druge zemlje“ u stvarna mesta sa stvarnim ljudima, a ne u rekvizite na posteru o različitostima.

Globitrotiji putuju Evropom i prikupljaju upravo takva svakodnevna blaga: pesme, fraze, običaje i ritmove – sve ono što zaista podstiče radoznalost umesto stvaranja stereotipa.

Na gejmifikovanoj onlajn platformi deca se pridružuju Globitrotijima (Globbytrotties) u misijama širom Evrope, prikupljajući tragove, suvenire i nove reči dok putuju. Za nastavnike koji žele da kreiraju sopstvene gejmifikovane časove, Digital Workshop pokazuje kako da koriste alate kao što je Genially za osmišljavanje sličnih iskustava zasnovanih na misteriji i otkrivanju, prilagođenih sopstvenom nastavnom programu.

Dovedite jednog Globitrotija na svoj sledeći čas. Dozvolite učenicima da tokom četrdeset pet minuta pozajme neustrašivu radoznalost jednog vanzemaljca i pogledajte šta će izaći iz njihovih usta. Zatim preuzmite materijale za otkrivanje koje možete odštampati i nastavite avanturu.

MacIntyre, P. D., & Gregersen, T. (2012). Emotions that facilitate language learning: The positive broadening power of the imagination. Studies in Second Language Learning and Teaching, 2(2), 193–213.

#GlobetrottersProject

#ErasmusPlus

#LanguageLearning

#InterculturalDialogue

#InclusiveEducation