Nije potrebno da budete ni profesor ni poliglota da biste se uspešno snalazili na putovanjima. Ipak, ako se krećete Evropom, od španskih plaža do berlinskih barova i poljskih skijališta, znati da kažete jedno obično “zdravo” može delovati kao mala, ali značajna prednost. Taj mali napor ne iziskuje mnogo, a menja mnogo toga.

Engleski jezik omogućava osnovnu funkcionalnost u većini evropskih zemalja, ali koristeći se samo njim, ostajete u površnoj komunikaciji. Dobićete uslugu, ali ne nužno i srdačnost – dobićete kafu, ali ne i osmeh; dobićete kartu za voz, ali ne i preporuku za dobar restoran. Kada, na primer, u radnji u Parizu kažete „Bonjour“ umesto jednostavnog „Hi“, prestajete da budete turista i postajete osoba koja se trudi u očima sagovornika. Upravo u tome leži suština ove “super moći”.

Evo šta se u praksi dešava kada kažete „Hola“ u Madridu ili „Ciao“ u Milanu:

Ljudi se opuštaju. Pokazali ste da niste nadmeni. Potrudili ste se – a to je već pola posla.

Spremniji su da vam pomognu. Prijateljsko „Grüß Gott“ na pijaci u Austriji ili Bavarskoj može vam doneti i sitni znak pažnje uz kupovinu, poput dodatnog proizvoda.

Osećate se sigurnije. Kada ste već rekli „zdravo“ na poljskom („Dzień dobry“) i prevazišli neprijatnost oko izgovora, naručivanje piva deluje kao sitnica.

Ne treba vam gramatika. Ne trebaju vam glagoli. Potrebne su vam samo prve dve sekunde razgovora. Te dve sekunde drugoj osobi poručuju: Vidim te. Poštujem te. Nisam nepristojan stranac.

I budimo iskreni – ljudi to primećuju. Nemac će možda odmah preći na savršen engleski nakon što kažete „Hallo“, ali je čuo da ste pokušali. Francuz će možda ispraviti vaš izgovor, ali će istovremeno poštovati vaš trud. U Portugaliji? Jednostavno „Olá“ otvara vrata koja ostaju zatvorena za onoga ko samo promrmlja „Dva piva“.

Ovde nije reč o jezičkoj kompetenciji u užem smislu, da tečno govorite jezik, već o socijalnoj i interkulturalnoj osetljivosti, da budete ljubazni. U dinamičnom i često užurbanom okruženju savremene Evrope, punom užurbanih turista i umornog lokalnog stanovništva, ljubaznost predstavlja pravu prednost.

Zašto baš deset jezika? Zašto ne dva ili tri? Zato što deset obuhvata gotovo sve delove Evrope. To znači da možete putovati od Lisabona do Varšave i Atine, a da pritom ne ostavljate utisak zbunjenog stranca. Deset je ona magična brojka kojoj prestajete da nagađate i počinjete da svesno stupate u kontakt.

Slika kreirana uz pomoć Gemini

Osnovni pozdravi:

španski: Hola

francuski: Bonjour

nemački: Hallo

italijanski: Ciao

portugalski: Olá

holandski: Hallo

poljski: Dzień dobry

grčki: Yassou

švedski: Hej

ruski: Zdravstvuyte

Sada dolazimo do ključne stvari: pogrešićete u izgovoru. Naročito kod poljskog i ruskog. I to je sasvim u redu čak je i dobro. Kada pokušate i ne uspete odmah, delujete prirodno i pristupačno. Ljudi se tada smeju sa vama, a ne vama. Često će vas i ispraviti i pokazati kako se pravilno izgovara. U tom trenutku više niste samo mušterija, već postajete neko ko deli prijatan, neposredan trenutak sa lokalnim stanovništvom.

Ova „supermoć“ deluje i onda kada ste umorni, izgubljeni ili nervozni. Imali ste naporan let? Izgubljen prtljag? Stojite na kiši u Berlinu? Samo priđite nekome i recite „Hallo“, i videćete šta će se desiti. Komunikacija postaje lakša, a atmosfera prijatnija, jer retko ko će biti neljubazan prema nekome ko je uložio makar mali napor da nauči „zdravo“ na njegovom jeziku.

Na kraju, poznavanje deset pozdrava neće vas učiniti diplomatom. Ali će vas učiniti osobom koja lakše dolazi do boljeg mesta u restoranu, prijatnijeg razgovora sa šankerom i tačnijih uputstava. Na kontinentu sa više od četrdeset jezika, biti onaj ko ume da se nasmeši i kaže „Hej“ u Kopenhagenu ili „Yassou“ u grčkoj taverni nije stvar akademskog znanja, već praktične snalažljivosti. I upravo je to veština koju možete usvojiti već danas.

      #GlobetrottersProject

     #ErasmusPlus

      #LanguageLearning

    #InterculturalDialogue

    #InclusiveEducation