Majstori za pravljenje muzičkih instrumenata! Nakon što su ranije napravili zvečke od plastičnih flaša i različitih materijala, učenici Savremene ovaj put su se posvetili bubnju – instrumentu koji zahteva malo više truda, kreativnosti i timskog rada. Ali ono što je ovaj projekat učinilo posebnim nije bila samo izrada instrumenata, već činjenica da su deca radila zajedno sa svojim roditeljima. I kod kuće i u školi, mali muzičari su stvarali svoje bubnjeve, a ta zajednička aktivnost donela je osmehe, razgovore i nezaboravne trenutke.

Pred decom i roditeljima bio je zadatak koji je zvučao jednostavno, ali je u sebi krio pravu kreativnu avanturu – napraviti bubanj koji će zvučati dobro i izgledati impresivno. Koristili su konzerve, plastične posude, foliju koja je zatezana preko otvora da bi proizvela pravi bubnjarski zvuk, i razne dekoracije – šljokice, trake, nalepnice, šare. Svaki bubanj bio je jedinstven, odraz mašte deteta i stilske odluke roditelja koji su pomagali. Bilo je žutih bubnjeva sa zvezdama, roze sa Hello Kitty motivima, zelenih sa folijom, plavih sa prugama. Svaki instrument nosio je priču o zajedničkom radu i zabavi koja se dogodila dok je pravio.

Kada su bubnjevi bili gotovi i doneti u školu, počela je prava muzička avantura. Učenici su izvadili i zvečke koje su ranije napravili, pa su sada imali čitav arsenal instrumenata – bubnjeve i zvečke, ritam i zvuk koji su mogli da kombinuju i prate. Na času muzičke kulture, učionica se pretvorila u pravi mali orkestra. Deca su sedela sa svojim instrumentima, držala palice (drvene štapiće često ukrašene pompomima ili šljokicama), i pratila ritam koji je učiteljica zadavala.

Atmosfera je bila puna energije, smeha i ponosa. Svaki učenik znao je da je njegov bubanj jedinstven, napravljen sa ljubavlju i trudom, i da sada proizvodi pravi zvuk. Pratili su pesme, vežbali ritmove, smenjivali se između bubnjeva i zvečki, slušali jedni druge i stvarali muziku zajedno. Nije bilo profesionalnog orkestra, ali je bilo nečeg mnogo vrednijeg – osećaja da su sami napravili nešto što funkcioniše, što zvuči i što donosi radost.

Ovakvi zadaci koje deca rade sa roditeljima imaju posebnu vrednost. Nije bitno samo to što su naučili kako se pravi bubanj ili kako funkcioniše ritam – bitno je da su proveli vreme sa svojim roditeljima, da su zajedno planirali, kreirali, rešavali probleme i slavili uspeh. U svetu u kojem svi stalno žure, ovakvi momenti su prilika da se porodica zaustavi, sedne zajedno i stvori nešto zajedničko.

I dok učenici ponosno sviraju svoje bubnjeve i zvečke, znaju da nisu samo naučili muziku – naučili su kako se stvara, kako se sarađuje i kako svaki trud na kraju donosi rezultat. A to je lekcija koja se ne uči samo u školi, već u porodici. I baš zato što su je naučili zajedno, ona ostaje najdraža.