U Savremenoj osnovnoj školi učenje se ne završava čitanjem teksta i odgovaranjem na pitanja – ono počinje onda kada učenici dobiju priliku da razmišljaju, stvaraju, razgovaraju i pokažu razumevanje na svoj način. Upravo tako je izgledao jedan kreativan čas srpskog jezika, tokom kog su učenici priče koje su obrađivali predstavili u formi stripa.

Ova aktivnost osmišljena je sa ciljem da učenicima književni sadržaji postanu bliži, jasniji i lakši za pamćenje. Kroz strip, priča se ne posmatra samo kao tekst u čitanci, već kao niz važnih trenutaka koje treba razumeti, izdvojiti, povezati i prikazati kroz sliku i dijalog. Na taj način učenici su, uz mnogo mašte i saradnje, ponavljali gradivo, analizirali radnju i likove, ali i razvijali kreativnost.

Rad u grupama dodatno je obogatio čas. Učenici su se dogovarali, delili zadatke, birali scene, smišljali replike i odlučivali kako će njihovi junaci izgledati. Neko je crtao, neko pisao, neko predlagao ideje, a svi zajedno su radili na tome da priča bude jasna, zanimljiva i uspešno predstavljena.

Čas je protekao u vedroj i radnoj atmosferi, uz mnogo koncentracije, razgovora i osmeha. Učenici su pokazali da se srpski jezik može učiti na dinamičan, zabavan i veoma kreativan način.

Pretvaranje priče u strip zahtevalo je od učenika da pažljivo razmisle o onome što su pročitali. Najpre su morali da izdvoje najvažnije događaje, zatim da ih rasporede redom i odluče koji trenutak zaslužuje svoje mesto u kadru. Upravo kroz taj proces učenici su vežbali razumevanje pročitanog, sažimanje teksta i prepoznavanje ključnih poruka.

Poseban izazov bilo je osmišljavanje dijaloga. Učenici su birali kratke i jasne rečenice kojima će prikazati odnose među likovima, njihove misli, osećanja i postupke. Tako su na praktičan način razvijali jezičku kulturu, vežbali izražavanje i učili kako da sa malo reči prenesu važnu poruku.

Strip je učenicima omogućio da se sa književnim tekstom povežu drugačije nego na klasičnom času. Kroz crtež su lakše zamišljali likove i događaje, a kroz rad u timu učili su da saslušaju predloge drugih, prihvate različite ideje i zajedno pronađu najbolje rešenje.

Tokom rada moglo se videti koliko učenici uživaju kada gradivo dobije kreativnu formu. Sa pažnjom su listali čitanke, zapisivali ideje, dopunjavali crteže i ponosno pokazivali svoje radove. Na kraju časa, svaki strip bio je jedinstven – baš kao i način na koji su učenici razumeli i doživeli priču.

Najveća vrednost ovakvog časa je u tome što učenici uče aktivno. Oni nisu samo slušali objašnjenje ili ponavljali sadržaj, već su od pročitanog teksta stvarali nešto novo. Upravo zato se gradivo lakše pamti – jer je povezano sa ličnim angažovanjem, dogovorom, crtanjem, pisanjem i predstavljanjem ideja.

Kroz ovu aktivnost učenici su razvijali čitalačku pismenost, kreativno mišljenje, timski duh i sigurnost u izražavanju. Učili su da svaka priča ima važne trenutke, da svaki lik ima svoju ulogu i da se poruka teksta može preneti na različite načine.

Radovi koje su osmislili pokazali su mnogo truda, duhovitosti i mašte. Bilo je zanimljivih kadrova, originalnih replika i likova koji su na papiru zaista oživeli. Učenici su još jednom dokazali da učenje može biti uspešno kada je povezano sa igrom, stvaralaštvom i saradnjom.

Ovaj čas srpskog jezika bio je lep primer kako se u Savremenoj osnovnoj školi neguje nastava koja motiviše učenike da misle, stvaraju i sa radošću usvajaju nova znanja.