U okvoru Life Skills programa, Ivana Vujanić, diplomirani nutricionista i vlasnica Nutri Estetic centra, održala je radionicu o zdravoj ishrani. Bez dosadnih predavanja o vitaminima i mineralima. Pitala je jedno jednostavno pitanje: “Šta ste jeli danas pre škole?”

Odgovori su bili različiti. Neko je jeo pahuljice. Neko kiflu. Neko ništa. Neko užinu u kolima. I Ivana nije rekla “to je loše” ili “to je dobro”. Pitala je drugo pitanje: “Kako se osećate sada?” Neko je bio umoran. Neko gladan. Neko razdragan. Neko nije mogao da se koncentriše. I onda je počela da objašnjava – hrana nije samo ono što unosiš u telo. To je ono što ti daje energiju, ili ti je oduzima. Što ti pomaže da se fokusiraš, ili te čini nervoznim. Što utiče na raspoloženje, san, razvoj.

I deca su počela da slušaju. Jer nije bilo apstraktno. Bilo je konkretno. Bilo je o njima.

Ivana nije samo pričala o teoriji. Dala je primere. Konkretne. Praktične. Ostvarive.

Doručak? Ne samo pahuljice sa mlekom. Već nešto što daje energiju na duže vreme – jaja, hleb sa integralnim brašnom, voće, jogurt. Nešto što neće izazvati pad šećera posle sat vremena i potrebu da se ponovo jede.

Ručak? Ne samo brza hrana ili grickalice. Već kombinacija proteina, ugljenih hidrata i povrća. Piletina sa pirinčem i salatom. Paste sa paradajzom i sirom. Obroci koji su ukusni, ali i nutritivno balansirani.

Večera? Ne preskakati je. Ne jesti previše kasno. I ne pretvoriti je u najveći obrok dana jer je to jedini trenutak kada porodica seda zajedno.

Deca su postavljala pitanja. “A šta ako ne volim povrće?” “A zašto mi je uvek hladno posle ručka?” “A da li je zaista loše jesti slatkiše?” I Ivana je odgovarala. Bez moralisanja. Bez pretera. Sa razumevanjem.

Jer cilj nije bio da deca prestanu da jedu ono što vole. Cilj je bio da razumeju kako hrana funkcioniše. I da naprave odluke svesno – ne zato što neko kaže “mora”, već zato što razumeju zašto.

Life Skills program u Savremenoj nije teorija – to je praksa. Svake nedelje, učenici rade na veštinama koje im škola obično ne predaje: kako da donesu odluku, kako da razmišljaju kritički, kako da upravljaju emocijama, kako da rešavaju probleme. I ishrana je deo tog programa – jer zdrave navike se uče dok si dete, ne kada postanu problem.

Deca odrastaju u svetu gde je brza hrana lako dostupna, gde su grickalice svuda oko njih, gde je vreme ograničeno i gde roditelji često nemaju prostora da objašnjavaju šta znači “zdravo jesti”. I onda ovakva radionica – sa nutricionistom koji zna kako da priča deci – postaje lekcija koja ostaje.

Ivana nije držala predavanje. Vodila je razgovor. Interaktivan. Prilagođen deci. Zabavan. I deca su učestvovala – ne zato što moraju, već zato što su bila zainteresovana.

Ovo nije bila lekcija koja se završava kada se radionica završi. Ovo je informacija koju deca nose sa sobom – u školu, kući, na treningu, na putu. I kada sledeći put biraju šta će jesti – biće svesnija. Možda neće uvek izabrati najzdraviju opciju. Ali će znati šta biraju. I to je dovoljno.

Jer Life Skills nije o savršenstvu. To je o znanju. I odlukama koje se donose svesno.