Na času likovne kulture, učenici Savremene osnovne škole pretvorili su učionicu u pravu laboratoriju ideja. Podeljeni u grupe, crtali su i gradili radove na temu reljefa, voda i naselja. Umesto da gradivo ostane samo u knjigama, deca su ga doživela kroz boje, oblike i zajednički rad.
Ovakvi časovi pomažu mališanima da povežu teoriju sa praksom, da apstraktne pojmove pretoče u konkretne slike i da učenje pretvore u iskustvo. Upravo ovakvi pristupi čine Savremenu školom u kojoj znanje ne ostaje samo napisana rečenica, već postaje deo dečije mašte i ličnog izraza.

Zajednički zadatak podstakao je učenike da rade u timu, da osluškuju tuđe ideje i da pronađu način kako svako može doprineti. Dok su crtali reljef, reke i naselja, istovremeno su učili koliko je važno slušati druge, usklađivati mišljenja i dogovarati se.
Na ovaj način, likovni čas prerastao je u prvu lekciju iz liderstva, empatije i zajedništva. Svako dete je imalo svoj mali deo zadatka, ali tek kada su spojili sve ideje nastali su radovi na koje su svi bili ponosni. To je iskustvo koje daleko prevazilazi klasičnu nastavu.

Reljef, vode i naselja u udžbenicima mogu delovati kao apstraktni pojmovi. Ali kada ih deca nacrtaju, oblikuju i predstave na svoj način, oni dobijaju sasvim novo značenje. Umesto pasivnog pamćenja, učenici su razvijali vizuelno mišljenje, logičke veze i sposobnost da znanje prenesu u sliku.
Ovakva vrsta kreativnog učenja ne samo da pomaže boljem razumevanju gradiva, već gradi i veštine koje su deci potrebne za budućnost – maštovitost, inovativnost i sposobnost da apstraktno pretoče u praktično. To je ono što Savremenu razlikuje od drugih škola – jer kod nas deca uče da misle drugačije.

Ovakvi časovi pokazuju da građansko vaspitanje nije samo teorija, već živa praksa koja deci pomaže da postanu odgovorni, tolerantni i svesni građani. Učenici su naučili da poštovanje različitosti i ljubav prema svojoj zemlji idu ruku pod ruku, a upravo takva saznanja ih pripremaju da jednog dana budu aktivni i savesni članovi društva.
Deca su kroz razgovor i rad u grupi shvatila da građanske vrednosti počinju od najjednostavnijih stvari – od međusobnog uvažavanja, do zajedničkog rada na zadacima. Aktivno su učestvovali u diskusiji, postavljali pitanja i razmenjivali mišljenja, što im je dalo priliku da uče jedni od drugih. Na ovaj način, građansko vaspitanje postalo je praktično iskustvo, a ne samo teorijski predmet.

Ova radionica nije bila samo čas likovnog – bila je spoj različitih predmeta i znanja. Priroda i društvo, likovna kultura, pa čak i građansko vaspitanje susreli su se u jednom zadatku. Učenici su tako naučili da znanja iz različitih oblasti nisu odvojena, već da zajedno grade celinu.
Ovo je suština savremenog obrazovanja: učenje povezivanjem i primenom. Deca uče da prepoznaju veze, da kombinuju ideje i da grade nova rešenja. A to je upravo ono što im je potrebno da budu spremni za izazove 21. veka – i razlog zbog kojeg Savremena s pravom nosi ime „škola budućnosti“.