U učionici 3-1 Savremene osnovne škole nastala je prava mala radionica mašte, boja i dečjih ideja. Učenici su dobili zadatak da osmisle i naprave figure za svoju društvenu igru, a zatim su se, uz mnogo uzbuđenja i dogovaranja, upustili u stvaralački proces. Plastelin je postao materijal kroz koji su mogli da oblikuju junake, prepreke, simbole, polja i detalje koji njihovu igru čine posebnom.

Svaka grupa pristupila je zadatku na svoj način. Neko je pravio životinje, neko neobične likove, neko šarene oznake za kretanje kroz igru, a neko male predmete koji su imali važnu ulogu u pravilima. Iza svakog oblika krila se jedna ideja, a iza svake ideje razgovor, dogovor i zajedničko odlučivanje.

Ova aktivnost pokazala je koliko učenje može biti zanimljivo kada se spoje igra, umetnost i timski rad. Učenici su učili da slušaju jedni druge, da predlažu rešenja, da prihvate drugačije mišljenje i da svoje zamisli pretvore u nešto opipljivo, kreativno i korisno.

Rad na društvenoj igri bio je mnogo više od kreativnog zadatka. Učenici su kroz oblikovanje figura razvijali finu motoriku, preciznost, strpljenje i koncentraciju, ali i veštine koje su jednako važne za svakodnevno učenje – saradnju, komunikaciju i planiranje. Da bi igra zaista mogla da funkcioniše, bilo je potrebno osmisliti pravila, dogovoriti se o ulogama figura, predvideti prepreke i povezati sve elemente u jednu celinu.

Za stolovima se mogla videti prava timska atmosfera. Učenici su pažljivo birali boje, oblikovali sitne detalje, isprobavali različita rešenja i pomagali jedni drugima kada bi neki deo bio izazovan. Neki su crtali mape i polja, drugi su pravili male likove od plastelina, dok su treći osmišljavali nazive i posebne zadatke u igri. Tako je svaka grupa dobila svoj mali svet, nastao iz zajedničke mašte.

Posebno je bilo lepo posmatrati koliko su učenici bili ponosni kada bi završili figuru ili osmislili novo pravilo. Njihovi radovi nisu bili samo dekorativni elementi, već deo priče koju su sami stvarali. Kroz ovakav način rada deca uče da znanje nije odvojeno od igre, već da upravo kroz igru mogu da istražuju, stvaraju, zaključuju i razvijaju samopouzdanje.

Najlepši deo ove aktivnosti bili su osmesi učenika dok su posmatrali kako njihove ideje dobijaju oblik. Svaka figurica, bilo da je predstavljala junaka, životinju, prepreku ili poseban znak, nosila je lični pečat deteta koje ju je oblikovalo, ali i doprinos celog tima. Upravo u tome se ogleda vrednost ovakvih časova – deca stvaraju zajedno, uče jedni od drugih i raduju se zajedničkom uspehu.

Kroz igru od plastelina učenici 3-1 pokazali su da kreativnost nema granice kada postoji dobra ideja i podrška drugara. Učili su da budu pažljivi, uporni i otvoreni za predloge, ali i da svaka mala odluka može doprineti velikom zajedničkom rezultatu. Njihove društvene igre postale su spoj umetnosti, logike i dečje mašte.

U Savremenoj osnovnoj školi verujemo da su ovakvi trenuci važan deo odrastanja. Kada učenici imaju priliku da sami istražuju, oblikuju, dogovaraju se i predstavljaju svoje ideje, oni razvijaju veštine koje će im koristiti mnogo šire od učionice. Zato je ova aktivnost bila još jedan podsetnik da se najlepše učenje dešava onda kada deca stvaraju sa radošću.