Međunarodni dan dečje knjige tradicionalno se vezuje za 2. april, odnosno rođendan čuvenog Hansa Kristijana Andersena, a savremeni osnovci su ovaj dan iskoristili da na svoj način skrenu pažnju na potrebu za čitanjem, edukacijom i erudicijom.
Ljubav prema knjizi gotovo svi već poseduju, što ne znači da čitalačke navike ne treba stalno negovati i na njih podsećati.
Radoznali osnovci u jedno od svojih omiljenih interesovanja ubrajaju upravo čitanje. Zato su radionice koje su sprovedene povodom Međunarodnog dana knjige dočekane sa uzbuđenjem i kao nešto čemu mogu pristupiti sa priličnim predznanjem. Njihove police već obiluju odličnim naslovima, gde među koricama žive neki bitni junaci koji prenose razne životne, moralne i edukativne poruke. Čitanje je, kažu, svet u koji kad jednom zaroniš – više ga ne napuštaš.
Došlo je na red formiranje školske biblioteke. Mališani su dobili prostor u koji su mesecima mogli da donose raznu literaturu, od dečjih knjiga, pesama i basni, preko slikovnica i bojanki, do časopisa za decu, poput čuvenog Zabavnika. Sve su, uz pomoć učiteljice, brižljivo klasifikovali prema žanrovima – odredivši svakom štivu sopstvenu numeraciju.
Tako će svako iz Savremene osnovne škole moći da, kroz jednu „ličnu” biblioteku, utvrdi navike pozajmljivanja knjiga. A pre svega, navike čitanja i – vraćanja knjizi. Nema dovoljno reči da bi se moglo naglasiti koliko je čitanje danas važno. Književnost uvek vodi visokom stepenu pismenosti, a kvalitetni književni sadržaji oplemenjuju dušu, utiču na rečnik, elokvenciju, maštu i samopouzdanje i čine da deca na adekvatan način dožive svet, okruženje i brojne situacije koje ih okružuju.
Uz to, deca ulaze u svet umetnosti, u kojoj je književnost samo početak jedne priče – koja vodi ka pozorištu, filmu, vizuelnim umetnostima – da bi se ponovo vratili knjizi. Književnost je, u tom smislu, osnova za odnos prema umetnosti uopšte.
I zato je u Savremenoj osnovnoj školi uvek akcenat na čitanju, pisanoj reči, izražavanju kroz pesmu i esej i svakoj izražajnoj formi koja je u vezi sa tekstom, pa makar i fragmentom književnosti koji je umetnost u malom. Tako je zadatak dece bio i da pronađu inspirativne citate iz svetske književnosti, kao i poznate misli koje motivišu na čitanje.
Tako su rečenice Hemingveja, Prusta, Karlajla i drugih pronašle svoje mesto na panoima Savremene, dok je Egziperijevo književno čudo „Mali princ” bilo predstavljeno i kroz ilustracije – kao dokaz da ova knjiga i te kako živi među decom koja dobro znaju gde se nalazi Asteroid B612, iako mnogi smatraju da u digitalno doba knjige izumiru.
U svetu se od 1967. godine 2. april proslavlja kao Međunarodni dan dečje knjige, budući da je na taj dan 1805. rođen Hans Kristijan Andersen, danski književnik i proslavljeni pisac za decu. Glavna ideja ovog internacionalnog praznika književnosti jeste da se promovišu dečja književnost i čitanje, kao i da se skrene pažnja javnosti na potrebe najmlađih čitalaca.
Obrazovne i kulturne ustanove širom sveta koriste ovu priliku da na sebi svojstven način pošalju poruku deci svojih kultura, ali i mališanima širom sveta, o važnosti razvijanja ljubavi prema knjizi. Aktivnosti koje se najčešće preduzimaju prilikom obeležavanja Svetskog dana dečje knjige su takmičenja pisaca, proglašenja nagrađenih autora dečje književnosti i ilustratora, kao i druženja u školama i bibliotekama sa piscima dečje književnosti.
Inače, prema istraživanjima psihologa, rani školski uzrast veoma je važan jer se koreni čitalačkih navika i ljubav ka knjizi razvijaju ponajviše tada, ali i pre samog polaska u školu. Tako da je bolje da, umesto – nikada nije kasno za književnost, kažemo – nikada nije rano!
