Uoči 14. februara, Dana zaljubljenih, učenici Savremene osnovne škole posvetili su čitavu nedelju temi ljubavi.
Kroz različite aktivnosti su, posvećeno i sa mnogo entuzijazma, širili ljubav, nežnost i govorili o značaju ljubavi u međusobnim odnosima i životu.
U više nego zanimljivom videu, ovako su odgovarali na pitanja koja im je postavljala Katarina Mladenović, školski psiholog.
Povodom Nedelje ljubavi realizovana je radionica pod nazivom „Zaljubljene ptice planete”. Veštim rukama, preciznim sečenjem papira u raznim bojama, mališani su napravili modele ptica iz različitih zemalja: sa Filipina, iz Francuske, Španije, Italije, Srbije, Makedonije, Švedske, Engleske, Rusije, Grčke i Turske.
Radionica je ponela takav naziv jer ptičice, koje imaju svoje stanište (u ovom slučaju su to kućice) u određenoj zemlji, cvrkuću „volim te” na jeziku države u kojoj su: učenici su u svakom od papirnih radova umetnuli karakterističan prevod izraza „volim te” na kljun.
Kroz radionicu se širila priča da je ljubav univerzalna i moćna.
Ma gde bila, ljubav je svuda ista. U vazduhu i u svim bićima. A i mi možemo svojim delovanjem i ovakvim aktivnostima da podstičemo jedni druge da širimo ljubav.
U nedelji ljubavi učestvovali su i zaposleni u Savremenoj osnovnoj školi. Na konkurs, koji je organizovan od 8. do 17. februara, oni su se prijavili svojim poetskim radovima na temu ljubavi, koje se ubacivali u posebnu „ljubavnu kutiju” na info-pultu škole.
Zaposleni su, poput učenika, bili puni inspiracije! A pobedila je pegadog škole Marija Bunjevčev, koja je napisala pesmu „Zagrljaj”, u formi akrostiha. Drugo mesto dele nastavnica srpskog Marina Gava, koja je opisala prvu ljubav iz vrtića u poetskoj prozi, i direktorka i nastavnica srpskog jezika Jasmina Franolić, sa pesmom „Bojim se”, u formi soneta.
Jedan neobičan školski zadatak podrazumevao je da učenici, kojima je svet brojki i matematike već poznat, ispišu ljubavne poruke i definicije pomoću matematičkih simbola. Simpatične su bile formule u obliku srca, ali i kreativni skupovi koji formiraju „ljubavne” jedinice.
Na taj način učenici su bili podstaknuti da u matematički svet uplove na stvarno drugačiji način. Ko ne može da voli matematiku posle ovih njihovih radova?
Odnosno, ko može da kaže da se ljubav ne može ispisati u formulama?
Ljubav je snažna sila. Bila je i ostala muza mnogim umetnicima, nadahnula je pesnike, započela ratove, ali i pomirila svetove. Četrnaesti februar je njen dan. Uglavnom se samo tog dana obrati pažnja na moćnu silu zaljubljivanja i ljubavi uopšte. Međutim, u Savremenoj osnovnoj školi se otišlo korak dalje. Čitave nedelje se govorilo o tome koliko su važni i briga i nežnost. Da nekoga iznenadiš, nasmeješ se i pokažeš mu ljubav.
Dan zaljubljenih je prilika da se izmaknemo iz svakodnevice i pustimo nekoliko koraka po „ružičastim oblačićima”. Učenici imaju razne kreativne ideje o tome kako predstaviti zaljubljenost. Boje kojima se izražavaju uvek su tople, vedre i asociraju na san u kojem je sve lepo, što zaljubljenost suštinski i jeste.
Sa svojim učiteljima i nastavnicima oni uče kako negovati ljubav. Koliko je važno da prema najmilijima imamo uzajamno poštovanje, razumevanje, strpljenje. Nekada su nežan pogled, zagrljaj ili dodir važniji od bilo čega što možemo reći, a ono što je posebno kod ljubavi jeste da, ako je dajemo – ona nam se vraća, i to umnogostručena. A često dolazi i kada joj se uopšte ne nadamo. Ima li čega lepšeg?
Izraz „volim te” može da znači toliko toga, ali, u svojoj najčistijoj formi, ljubav je najmoćnija emocija koja postoji. Briše sve nesigurnosti, svaku sumnju koju smo ikada osetili. Donosi osećaj spokoja, pripadanja, spoznaju sopstvene vrednosti. Onoga što jesmo i što možemo da budemo.
Da bi se negovala ljubav, potrebno je stalno je iskazivati i održavati, inače će se ugasiti. I, kako nas podseća Onore de Balzak: „Ljubav je jedina strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost. Što znači da treba voleti u sadašnjosti, iskreno i predano”.
