Parents at Work je program u kom roditelji dolaze u školu i govore o tome čime se bave. Ne apstraktno. Ne površno. Već konkretno – kako njihov posao izgleda, koje probleme rešavaju, šta im je izazov, šta im je nagrada.

Ovaj put, učenici trećeg razreda (3-1) imali su priliku da zavire u svet prava i pravde. Mama jedne učenice, po zanimanju advokat, predstavila je svoj poziv i približila deci kako izgleda sudski postupak i šta znači braniti istinu argumentima. Nije pričala o tome šta je zakon. Pričala je o tome kako se zakon koristi. Kako se argumenti grade. Kako se dokazi predstavljaju. Kako se odluke donose. I deca su počela da postavljaju pitanja. “A šta ako sudija nije u pravu?” “A kako znate da neko govori istinu?” “A šta ako se advokatдва ne slože?” Pitanja koja pokazuju da razmišljaju, da prate, da pokušavaju da razumeju.

Najuzbudljiviji deo radionice bila je simulacija suđenja. Uloge su bile jasno podeljene – sudija, advokati, svedoci i porota. I svako je imao zadatak. Sudija je vodio raspravu. Advokati su iznosili argumente. Svedoci su davali izjave. Porota je slušala, procenjivala, donosila odluku. Nije bilo improvizacije. Bio je okvir. Bilo je pravilo. I deca su naučila da u sudu nije bitno ko je glasniji – već ko ima bolji argument. Argumenti su se iznosili promišljeno. Odluke su se donosile odgovorno. I sudijski čekić je simbolično označavao završetak rasprave – znak da je vreme za presudu.

Deca su shvatila nešto važno – da pravda nije automatska. To je proces. Proces u kom se svaka strana čuje. Proces u kom se dokazi razmatraju. Proces u kom se odluka donosi na osnovu onoga što je rečeno, a ne onoga što se pretpostavlja.

Na kraju časa, mali učesnici nagrađeni su medaljama “Mali pripravnici” – kao simbolom znanja, hrabrosti i sposobnosti da misle kritički.

Parents at Work nije samo program u kom roditelji pričaju o poslu. To je prilika da deca vide kako izgleda svet odraslih. Kako se odluke donose. Kako se problemi rešavaju. Kako se odgovornost preuzima. I kada mama advokat dolazi u školu i radi simulaciju suđenja – deca ne uče samo o pravu. Uče o tome kako se argumenti grade. Kako se istina brani. Kako se pravda traži. Ovo nije bila lekcija koja se završava kada se čas završi. Ovo je veština koja ostaje – veština kritičkog mišljenja, poštovanja procedure, donošenja odluka na osnovu činjenica. Jer kada deca uče da postavljaju pitanja, da traže dokaze, da slušaju argumente – ne uče samo o sudu. Uče kako da razmišljaju. I to je najvažnija lekcija.