U Savremenoj osnovnoj školi, učionica nižih razreda nedeljama se pretvara u mali pozorišni svet u kojem sve počinje jednim pitanjem: „A kako bi tvoj lik pričao ovu priču?“ Na dramsko-recitatorskoj sekciji, učenici prave svoje prve glumačke korake pripremajući predstavu koja spaja kreativnost, igru i iskrenu dečiju radost.
Za razliku od klasičnih dramskih priprema, naši mali glumci kreću od samog početka — stvarajući likove koje će igrati. Uz makaze, karton, bojice i puno mašte, nastala je šarena galerija životinja: žirafe, mačke, ptice, konji, zmajevi i potpuno izmišljena bića čiji se karakter vidi već na prvi pogled. Deca su birala boje, crtala oči, dodavala detalje, osmišljavala imena i osobine, objašnjavajući ponosno: „Ovo je moj lik i on ima posebnu supermoć!“
Izrada lutki nije samo kreativni deo — ona je prvi korak u razumevanju likova, njihovih emocija i uloga koje će kasnije oživeti na sceni. U tom procesu deca uče da od ideje naprave nešto konkretno, da rade precizno, strpljivo i da poštuju rad svojih drugara.
Kada su svi likovi dobili svoj oblik, nastupila je druga, jednako uzbudljiva faza — glumačke probe. Stolovi su postali pozornica, prostor iza njih mala „kulisa“, a učionica se pretvorila u teatar pun pokreta, šapata i smeha.
Učenici vežbaju držanje glasa, dikciju, tempo, ali i ono najvažnije — međusobno slušanje. U malim grupama isprobavaju dijaloge koje su sami smislili, istražuju kako se lik kreće, kako zvuči kada je srećan, kako kada je ljut, iznenađen ili tužan.
Neki učenici su se istakli kao naratori koji povezuju celu radnju, drugi kao nosioci najzabavnijih replika, a treći kao „scenografi“ koji predlažu kako da se prostor pretvori u pozornicu.
Ono što posebno raduje jeste atmosfera podrške koju su deca sama stvorila. Čuje se:
✨ „Hoćeš da ti ja držim lutku dok ti govoriš?“
✨ „Moj lik može da razgovara s tvojim, smislimo zajedno!“
✨ „Ajde ti reci prvu repliku, ja ću posle.“
Kroz ove male trenutke uče o timskom radu, empatiji, samokontroli i improvizaciji. Čak i greške postaju deo igre — kada neko zaboravi repliku, cela grupa mu pomaže, što stvara sigurnost i osećaj da pripadaju jednoj sceni, jednoj priči i jednom timu.
Dramsko-recitatorska sekcija ima cilj koji prevazilazi samu predstavu. Ona je prostor u kome deca razvijaju samopouzdanje da stanu pred druge, glasno govore, izraze svoje emocije i prenesu poruku.
Kroz pripreme za predstavu, deca prirodno jačaju koncentraciju, verbalnu ekspresiju, empatiju i kreativno rešavanje problema — veštine koje su ključne za njihov razvoj, bez obzira na to da li će jednog dana biti glumci ili naučnici.
Učenici uče da slušaju, da čekaju svoj red, da poštuju dogovorene uloge i da Razumeju šta znači biti deo kolektiva u kome svaki lik, svaki pokret i svaki glas imaju svoju važnost.
Za mnoge, ovo je prvi put da osete kako je to nastupati pred publikom, čak i ako je za sada publika samo njihov razred. To iskustvo gradi hrabrost — onu vrstu hrabrosti koja ostaje dugo nakon što se svetla pozornice ugase.
Predstava je još u pripremi, ali već sada je jasno da će biti posebna. Ne zbog same radnje, već zbog ljubavi i truda malih glumaca koji je stvaraju.
U Savremenoj verujemo da je pozornica jedno od najlepših mesta na kojem dete može da raste. A naši učenici to svakog dana potvrđuju — svojim osmesima, svojom maštom i svojom nesvakidašnjom energijom.
