U Savremenoj osnovnoj školi održan je još jedan šaren, razigran i izuzetno posećen školski bazar — događaj koji je učionice pretvorio u mali, veseli grad prepun štandova, mirisa, boja, smeha i dečije energije. Bazar je tradicionalno jedan od najomiljenijih dana u školi, a ove godine ponovo je pokazao sve ono što Savremena neguje: zajedništvo, kreativnost, inicijativu i srce koje deca nesebično pokazuju kada im se pruži prostor da stvaraju i odlučuju.
Od ranog jutra, učenici su okupirali svoje učionice pripremajući „radnje” koje su sami osmislili. Svaki štand bio je drugačiji i nosio je lični pečat svojih malih vlasnika: bilo je tu palačinki, kolačića, sokova, igračka, narukvica, privesaka, šarenih gumica, slatkiša, rukotvorina, stikera i mnoštva sitnica koje su deca pripremila sa puno pažnje i uzbuđenja.
I ove godine, deca su međusobno prodavala jedni drugima, stvarajući pravu atmosferu malog tržišta u kojem sve funkcioniše spontano, ali odgovorno. Posebno dirljiv detalj bio je dogovor koji su đaci sami doneli — predškolcima ništa nisu naplaćivali. Najmlađi drugari bili su počasni gosti bazara, a stariji su im sa osmehom nudili kolače, narukvice ili igračke, pokazujući im koliko su dobrodošli u Savremenu zajednicu. Taj gest nežnosti i brige bio je možda najlepši momenat celog događaja.
Ono što je bazar učinilo još posebnijim jeste to što su deca bila odgovorna za sve: od ideje, pripreme i uređenja štanda, do određivanja cena, posluživanja kupaca i vođenja računa o novcu.
Neki učenici su se organizovali u kulinarske timove — obukli su crne uniforme, stavili rukavice i pretvorili svoj sto u mini kuhinju iz koje su izlazile palačinke na koje su se redovi kupaca rado vraćali. Za mnoge je ovo bio prvi susret sa radom u pravoj maloj „poslastičarnici”, gde je trebalo misliti i o higijeni, i o redosledu porudžbina, i o brzini pripreme.
Drugi štandovi bili su prava galerija rukotvorina: deca su pravila narukvice, minđuše od perlica, gumice za kosu, ukrase, pa čak i male figure od gline ili plastelina. Svaki predmet imao je svoju priču — nastao je iz mašte, strpljenja i želje da se drugarima ponudi nešto posebno.
Treća grupa đaka odlučila se za prodaju slatkiša, čipsa, sokova i grickalica, pažljivo raspoređenih i obeleženih cenama. Ovi učenici savladali su „osnove marketinga”, pozivajući drugare na degustaciju, praveći popuste i osmišljavajući male akcije kako bi privukli kupce.
Iako deluje kao zabava — a zaista jeste bila — bazar svake godine donese mnoštvo važnih lekcija koje se ne mogu naučiti iz udžbenika.
Deca su, kroz igru i druženje, vežbala:
Ono što je bilo najlepše primetiti jeste koliko su učenici bili ponosni na svoje štandove i koliko su ozbiljno shvatili svoje zadatke. Trudili su se da budu ljubazni, strpljivi i fer, čak i u trenucima kada je gužva bila velika.
Škola je tog dana bila puna energije: deca su šetala od štanda do štanda, pozivala drugare da probaju ono što su pripremili, delila utiske, dogovarala se, smejala i uživala u svakom trenutku. Učionice su odjekivale žamorom, mirisom palačinki, šuškanjem kesica i veselom atmosferom koja je sve ujedinila.
Bazar je još jednom pokazao koliko je važno da deci damo prostor da budu samostalni, kreativni i odgovorni — jer oni to umeju bolje nego što mislimo. A kada to rade zajedno, nastaje magija koju je teško opisati, ali lako prepoznati u njihovim osmesima.
