Učenici starijih razreda radili su na projektima izrade trodimenzionalnih maketa kojima su predstavili svoje sobe, ali i prostore kakve zamišljaju da će jednog dana urediti kada odrastu. Zadatak je bio osmišljen tako da učenike podstakne da razmišljaju o prostoru u kojem borave, njegovoj nameni, organizaciji i uticaju koji ima na svakodnevni život. Kroz ovaj proces, soba nije posmatrana samo kao mesto odmora, već kao lični prostor koji govori o interesovanjima, navikama i načinu razmišljanja pojedinca. Svaki učenik je imao slobodu da temu interpretira na sopstveni način, što je rezultiralo raznovrsnim, autentičnim i veoma ličnim rešenjima.
Rad na maketama omogućio je učenicima da spoje maštu i realnost, ali i da razmišljaju unapred – o tome kako bi njihov prostor mogao da izgleda u budućnosti, kada se promene njihove potrebe i interesovanja. U nekim radovima jasno su se prepoznavali elementi funkcionalnosti i praktičnosti, dok su drugi naglasak stavili na estetiku, boje, detalje i atmosferu. Upravo ta razlika u pristupima pokazala je koliko je zadatak otvorio prostor za individualni izraz, ali i za razumevanje da ne postoji jedno „ispravno“ rešenje kada je u pitanju lični prostor.
Tokom realizacije projekta, učenici su prolazili kroz sve faze kreativnog procesa – od početne ideje i planiranja, preko izbora materijala, do same izrade makete. Posebna pažnja bila je usmerena na prostorno razmišljanje, odnos elemenata u prostoru i njihovu funkciju. Učenici su učili kako da svoje zamisli pretoče u trodimenzionalni oblik, vodeći računa o proporcijama, rasporedu i detaljima. Ovaj proces zahtevao je strpljenje, preciznost i sposobnost prilagođavanja, naročito u situacijama kada prvobitna ideja nije mogla u potpunosti da se realizuje onako kako je zamišljena.
Rad sa različitim materijalima, poput kartona, papira, boja, tkanina i dekorativnih elemenata, omogućio je učenicima da eksperimentišu i istražuju različite načine izražavanja. Kroz praktičan rad razvijali su finu motoriku, osećaj za oblik i teksturu, ali i sposobnost rešavanja problema. Svaka maketa nastajala je postepeno, uz promišljanje svakog detalja, što je učenike učilo da proces stvaranja zahteva vreme, posvećenost i pažnju. Ovakav način rada podstakao je i samostalnost, jer su učenici preuzimali odgovornost za svoje odluke i krajnji izgled rada.
Završeni radovi pokazali su visok nivo angažovanosti i razumevanja zadatka, ali i sposobnost učenika da kroz prostor izraze deo svoje ličnosti. Svaka maketa bila je jedinstvena i nosila lični pečat autora, što je ovom projektu dalo dodatnu vrednost. Kroz predstavljanje svojih radova, učenici su imali priliku da objasne ideje koje stoje iza njihovih rešenja, ali i da slušaju i uvažavaju različite pristupe svojih vršnjaka. Na taj način, projekat je postao i prostor za razmenu mišljenja i razvijanje komunikacijskih veština.
Ovakvi projekti omogućavaju učenicima da znanje stečeno u nastavi primene na praktičan i smislen način, ali i da razvijaju veštine koje prevazilaze okvir jednog predmeta. Razmišljanje o prostoru, planiranje, kreativno izražavanje i sposobnost sagledavanja budućih potreba važni su elementi ličnog i intelektualnog razvoja. Kroz izradu trodimenzionalnih maketa, učenici nisu samo stvarali modele soba, već su učili kako da svoje ideje oblikuju, preispituju i jasno predstave. Upravo takav pristup nastavi podstiče dublje razumevanje, samopouzdanje i aktivno učešće u procesu učenja.
