Energije i dobrog raspoloženja nikada nije dosta u Savremenoj osnovnoj školi. A posebna radost je dolazak proleća, što mališani mogu osetiti po lepom vremenu i sve dužim igrama u dvorištu.
Kao i po prvom cveću koje pupi. Dobili su zadatak da „uhvate” taj momenat kroz radionicu koja se tiče ranog proleća.
Učenici mlađih razreda najpre su porazgovarali o tome šta za njih predstavlja proleće. Kakav je to prirodni fenomen? Šta se dešava u proleće? Da li proleće može da postoji i u ljudima? Puni originalnih stavova, oni su elokventno i dugo opisivali proleće. A neki od njih prisetili su se brojnih pesama o ovom godišnjem dobu.
Primetan je bio osećaj nestrpljenja kod učenika – da proleće što pre počne. Oni bi voleli da skinu kape i rukavice i da znatno češće borave u prirodi. Prolećni izleti u Savremenoj osnovnoj školi su posebna stvar, uvek su edukativni, ali uz mnogo sportskih aktivnosti i igre…
Da li ste znali da cveće može da govori? I to nekoliko jezika. U sklopu radionice deca su napravila velike, papirne bukete cveća, koji su praktično progovorili. Napravljeno je pregršt fino opkrojenih latica različitih boja, plavih, crvenih, žutih, lila, i puno nežnih pupoljaka.
Radovi su formirani kao saksijsko cveće, kao buketi, a poneko cveće se može i zadenuti u kosu. „Buđenje raaanog proleća”, čiji je mentor bila školski psiholog Marija Bunjevčev, zapravo je ilustracija nečeg pospanog, što treba da se probudi, što još uvek zeva. A, kao što je poznato, odmah iza ugla je proleće u punom jeku. Očekujemo i masovno cvetanje bilja, kao i sve lepše vreme.
Naslućujući lepe, vedre dane, uz koje nezaobilazno idu u divni prolećni mirisi, savremeni mališani su ovom radionicom prizvali lepo vreme – vreme puno života. A evo kako je govorio Duško Radović:
„Sve smo bliže proleću. I ne toliko mi njemu, koliko ono nama. Da proleće ne dolazi samo, nikad mi ne bismo stigli do njega.”
