U odeljenju IV-3 Savremene osnovne škole realizovane su Igre bez granica, osmišljene kao niz dinamičnih i raznovrsnih aktivnosti koje su učenicima omogućile da kroz igru razvijaju važne socijalne i praktične veštine. Savremenci su, podeljeni u timove, imali priliku da pokažu koliko su saradnja, dobra komunikacija i međusobna podrška ključni za zajednički uspeh.
Na samom početku aktivnosti, timovi su obeleženi bojama i dobili su zadatak da osmisle ime svog tima, čime je dodatno podstaknuta kreativnost i osećaj pripadnosti. Tokom celog događaja vodila se evidencija o bodovima, ali je akcenat bio na procesu, a ne na samom rezultatu. Cilj Igara bez granica bio je da Savremenci kroz zabavne zadatke uče kako da funkcionišu kao tim, poštuju pravila i zajedno rešavaju izazove.Prva stanica bila je posvećena igrama koje su zahtevale dobru koordinaciju, preciznost i brzinu. Savremenci su se smenjivali u slaganju i preokretanju čaša, obaranju slatkiša pomoću duvaljki, ubacivanju lampiona u čaše i prenošenju čaša poput štafete. Ove igre su zahtevale jasnu podelu uloga i dogovor unutar tima, jer je svaki član imao važan zadatak u ostvarivanju zajedničkog cilja. Posebno interesovanje izazvale su igre u kojima je bilo potrebno zadržati koncentraciju i kontrolu pokreta, ali i one koje su donosile mnogo smeha i navijanja. Savremenci su bodrili jedni druge, učili kako da sačekaju svoj red i prihvate ishod igre, bez obzira na rezultat.
Druga stanica donela je još više dinamike i takmičarskog duha. Učenici su u ograničenom vremenu razvrstavali predmete, gađali ciljeve, balansirali rekvizite i učestvovali u igrama brzih reakcija, poput igre „Glava, rame, nos“. Ove aktivnosti zahtevale su brzinu razmišljanja, spretnost i dobru procenu, ali i sposobnost da se ostane smiren i fokusiran pod pritiskom.
Štafetne igre dodatno su naglasile značaj timskog rada, jer je uspeh zavisio od svakog pojedinca. Savremenci su učili kako da se oslone jedni na druge, ali i kako da preuzmu odgovornost za svoj deo zadatka, znajući da njihov doprinos utiče na ceo tim.
Treća stanica objedinjavala je fizičke, misaone i kreativne izazove. Savremenci su učestvovali u igrama ravnoteže, zadacima brzog reagovanja, timskim igrama sa balonima, kao i u kreativnoj verziji igre IKS-OKS, u kojoj su strategija i strpljenje bili jednako važni kao i spretnost. Ove aktivnosti su pokazale koliko je važno razmišljati unapred, sarađivati i donositi odluke u dogovoru sa timom.
Igre bez granica u odeljenju IV-3 još jednom su potvrdile da je učenje kroz igru snažan alat u obrazovnom procesu. Kroz ovakve aktivnosti, Savremenci ne samo da razvijaju motoričke i kognitivne veštine, već uče i kako da poštuju druge, sarađuju i grade pozitivne odnose. Škola na ovaj način postaje prostor u kojem se znanje, iskustvo i zajedništvo prirodno povezuju, stvarajući temelje za dalji razvoj i uspeh učenika.
