Na trenutak, telefoni i ekrani su zaboravljeni. U učionici Savremene osnovne škole zavladao je sasvim drugačiji ritam – ritam kreativnosti, mašte i nostalgije. Povodom Svetskog dana radija, učenici prvog razreda postali su pravi mali pronalazači i dizajneri. Zadatak je bio jasan: napraviti svoj sopstveni radio-uređaj. I rezultati su bili zaista impresivni – šareni, originalni i puni dečje kreativnosti. Atmosfera u učionici bila je ispunjena radoznalošću, jer deca su znala da ih očekuje nešto potpuno drugačije od uobičajenih časova.
Pre nego što su uzeli makaze, lepak i boje, učenici su slušali priču o tome šta je radio, kako funkcioniše i zašto je nekada bio najvažniji izvor informacija i zabave u svakom domu. Učiteljica im je pričala o tome kako su ljudi slušali vesti, muziku i priče kroz radio, kako su porodice sedele zajedno i uživale u programima, i kako je radio bio prozor ka svetu pre nego što su se pojavili televizori i internet. Deca su sa zanimanjem pratila priču, pokušavajući da zamisle svet u kojem nije bilo ekrana – samo glas koji dolazi iz male kutije. Neki su čak pitali kako su ljudi znali šta se dešava u svetu bez interneta, što je pokrenulo razgovor o tome koliko smo danas povezani i kako je tehnologija brzo napredovala.
Kada je teorija završena, počela je prava zabava. Pred decom su bile kutije, papir, boje, kartoni i sve što im je trebalo da naprave svoj radio. Neki su birali jarko zelene boje, drugi narandžaste i crvene. Svaki radio dobio je svoju antenu – od drvenih štapića, kartona ili čačkalica. Deca su crtala dugmad, brojčanike, zvučnike i detalje koji su njihove uređaje činili jedinstvenim. Neko je dodao i posebne simbole – note, srca, cveće – kako bi radio bio još lepši i osobniji.
Bilo je radija sa velikim antenama, radija ukrašenih šarama, radija sa simbolima koji su imali posebno značenje za njihove autore. Svaki rad bio je odraz mašte deteta koje ga je pravilo. I dok su lepili, bojili i ukrašavali, učenici su razgovarali o tome kako bi njihov radio zvučao, koje bi pesme pustio i šta bi ljudi čuli kada bi ga upalili. Učionica je bila puna smeha, ideja i kreativne energije koja je svakog trenutka inspirisala nova rešenja i detalje.
Ovaj čas nije bio samo vežba ručnog rada – bio je i lekcija o istoriji, tehnologiji i vrednostima koje ponekad zaboravljamo. Učenici su shvatili da je nekada radio bio isto što je danas telefon – veza sa svetom, izvor informacija i zabave. Naučili su da cene tehnologiju koja je prethodila onoj koju danas svakodnevno koriste, i da razumeju koliko je svaki pronalazak bio važan korak napred. Ovakvi časovi pomažu deci da sagledaju tehnološki napredak iz šire perspektive i da razumeju koliko je istorija važna za razumevanje sadašnjosti.
A dok su ponosno nosili svoje radio-uređaje kući, nosili su i priču o tome kako je svet izgledao pre samo nekoliko decenija. I kako kreativnost, mašta i malo boje mogu da ožive bilo koju priču – čak i onu o radiju koji više ne dominira našim domovima, ali koji je odigrao ogromnu ulogu u povezivanju ljudi širom sveta. Jer u Savremenoj osnovnoj školi učimo ne samo o budućnosti, već i o prošlosti koja nas je dovela do ovde.
