U odeljenju Savremene osnovne škole održana je posebna radionica posvećena ruskoj kulturi i umetnosti. Radionicu je vodila Maria Khorenko, mama učenika Miše Khorenka, i upravo ta lična nota dodatno je obogatila celo iskustvo. Tokom časa, učenici su imali priliku da vide autentične primerke tradicionalnih ruskih predmeta i čuju zanimljive priče o njihovom poreklu i značaju. Ovaj susret nije bio samo edukativan — bio je i inspirativan jer su deca učila kroz živu interakciju, a ne iz udžbenika. Atmosfera u učionici bila je ispunjena pažnjom, radoznalošću i kreativnom energijom koja je nadmašila standardni čas umetnosti.

 Centralni deo radionice bila je aktivnost u kojoj su učenici sami oslikavali drvene daščice prepoznatljivim motivima ruske umetnosti. Inspirisani tradicionalnim tehnikama, učenici su koristili boje i linije da bi stvorili svoje unikatne interpretacije narodnih motiva.

Kroz pažljivo oslikavanje i detaljan rad, razvijali su finu motoriku, koncentraciju i osećaj za estetiku. Svaka daščica postala je mali lični pečat, spoj tradicije i dečje mašte. Ovakav pristup podstiče kreativno razmišljanje i učenje kroz iskustvo, što je mnogo dublje od pukog memorisanja činjenica.

 Jedna od najvećih vrednosti ove radionice bila je mogućnost da učenici upoznaju novu kulturu kroz lično iskustvo i interakciju. Umesto apstraktnih pojmova, pred njima su bile prave rukotvorine i živ glas koji je prenosio deo jedne bogate tradicije.

Na taj način deca ne uče samo šta je deo ruske kulture — ona ga zaista doživljavaju. Takav pristup razvija kulturnu svest, poštovanje različitosti i radoznalost za svet oko sebe. Ovde umetnost postaje most koji povezuje ljude, kulture i generacije.

 Ono što ovu radionicu čini još posebnijom jeste što ju je vodila mama jednog učenika, čime je školu pretvorila u zajednički prostor za razmenu znanja i iskustava. Kada roditelji aktivno učestvuju u školskim aktivnostima, deca osećaju dodatnu podršku, a zajednica postaje snažnija. Kroz ovakve susrete, škola prestaje da bude samo mesto formalnog obrazovanja — ona postaje živa zajednica u kojoj svi uče jedni od drugih. Za učenike, ovo je dragoceno iskustvo koje gradi poverenje, samopouzdanje i poštovanje.

 Ova radionica pokazala je koliko je važno učiti kroz doživljaj i iskustvo. Kada deca slikaju, slušaju priče i aktivno učestvuju, njihovo razumevanje postaje dublje i trajnije. Umetnost i kultura prestaju da budu samo lekcije — postaju deo njihovog sveta. Upravo zato ovakve aktivnosti imaju dugoročan uticaj na razvoj dece: uče ih strpljenju, kreativnosti, poštovanju različitosti i vrednosti zajedničkog stvaranja. To je obrazovanje koje ne staje na granicama učionice — ono ih priprema za život.