Atmosfera u Savremenoj osnovnoj školi tokom pripreme humanitarnog bazara bila je puna slatkih mirisa, kreativnosti i posebne energije. Učenici su danima unapred planirali šta će napraviti, kako će organizovati svoje tezge i šta će ponuditi svojim drugovima, nastavnicima i roditeljima. Njihova priprema nije bila samo zadatak – bila je misija pokrenuta čistom željom da pomognu drugima.
Deca su ušla u ulogu malih kuvara i pekara sa ozbiljnošću pravnih profesionalaca. U školskoj kuhinji, ali i kod kuće uz pomoć roditelja, pripremali su mafine različitih ukusa – od čokoladnih do vanila i jagodnih. Pekli su krofnice, mešali testo za palačinke, punili ih omiljenim džemovima i prelile ih toplim sirupom. Svaki proizvod nosio je trag njihove posvećenosti – bilo kroz oblik, ukras ili pažljivo pakovanje u šarene korpice. Uz kulinarske kreacije, na tezgama su se našle i knjige koje su čitali i voleli, igračke koje su davno prerasli ali koje su nekome drugome mogle doneti radost, pa i sitni predmeti koje su sami napravili tokom nastave likovne kulture ili vannastavnih aktivnosti. Sve je bilo pripremljeno sa brigom, jer su znali da svaka stvar koju prodaju donosi dinar bliže cilju – pomoći onima kojima je to najpotrebnije.
Kad je humanitarni bazar zvanično počeo, škola je postala pravo malo tržište dobročinstva. Učenici su stajali pored svojih tezgi, ponosno predstavljajući proizvode, objašnjavajući šta su pravili i pozivajući sve da kupe nešto ili ostave doprinos. Nastavnici, roditelji i školsko osoblje šetali su između stolova, kupovali, isprobavali i podržavali ovu plemenitu inicijativu. Atmosfera je bila puna smeha, radosti i onog posebnog osećaja zajedništva koje nastaje kada svi rade za isti cilj.
Ali najvažnije od svega bilo je ono što se dešavalo u srcima učenika. Tokom bazara oni nisu samo prodavali mafine ili igračke – učili su o empatiji, odgovornosti i snazi kolektivne akcije. Shvatili su da učešće u humanitarnom radu ne znači samo davanje novca, već ulaganje vremena, truda i ljubavi u nešto što ima smisao. Razgovarali su sa nastavnicima o tome kome pomoć najviše treba, kako mogu nastaviti da budu aktivni u pomoći drugima i šta svaki od njih može učiniti u svom svakodnevnom životu da ostavi pozitivan trag. Ovaj događaj bio je prava lekcija iz životnih veština – one koju nema u udžbenicima, ali koja ostaje urezana u sećanje zauvek.
Za Savremene prvake ovaj humanitarni bazar imao je posebno značenje – bila je to njihova prva humanitarna akcija od kako su krenuli u školu. Mališani su sa oduševljenjem prihvatili izazov i pokazali da, iako su tek na početku svog školskog puta, već razumeju šta znači pomagati drugima. Njihova radost dok su pripremali proizvode, ukrašavali tezge i pozivali sve da kupe nešto bila je zarazna. Za mnoge od njih, ovo je bio prvi put da aktivno učestvuju u nečemu što nadilazi njihovu učionicu i pokazuje koliko mogu doprineti zajednici. Gledajući starije drugove kako to rade, prvaci su naučili da humanost nije nešto što se uči samo iz knjiga – već nešto što se živi svaki dan, počev od prvih dana u školi. I upravo to je čini Savremenu posebnom – jer ovde deca ne čekaju da odrastu da bi činila dobra dela, već počinju odmah, čim pređu školski prag.
Kad je poslednji mafin prodat, poslednja knjiga našla svog novog čitača i poslednja palačinka nestala sa tacne, učenici su sa ponosom pogledali rezultat svog zajedničkog truda. Skupljeno je značajno više novca nego što su očekivali, a njihova radost nije bila u brojkama – već u svesti da su zaista uspeli da pomognu. Svaki dinar postao je simbol njihove želje da učine dobro, dokaz da nisu premladi da budu deo promena i podrška onima koji im se nikad neće lično zahvaliti, ali čiji će im zahvalnost biti urezana u srce.
Humanitarni bazar u Savremenoj osnovnoj školi nije bio samo jednodnevna akcija – bio je odraz vrednosti koje škola neguje svaki dan. Jer mi ne učimo decu samo da budu pametna i obrazovana, već i da budu dobra, empatična i spremna da pomognu. Učimo ih da svako od nas, bez obzira na godine, može biti deo promene. I da ponekad za jednu veliku pobedu dobrote trebaju samo male ruke, veliko srce i jedan ukusan mafin. To je ono što čini Savremenu stvarno drugačijom.
