Jesen je uveliko stigla, a žute dunje mame svojim mirisom. Nakon što su učenici učestvovali u pravljenju jesenjih radova od lišća, šišarki i žireva, došli su na red drugi zabavni zadaci – da se oprobaju i kao mali kulinari.

Pribavljene su dunje, sirup i orasi. Iako su još mali, već su naučili recept za slatko od dunja.

Razvoj veština za svakodnevni život je nešto na čemu se insistira u Savremenoj. Važno je da deca razviju svest o tome kako mogu sama i nezavisno da brinu o tome koju hranu unose, šta i kako oblače, kako nešto da poprave, kako da se druže i kako da brinu o svom mentalnom zdravlju. Njima je neophodan set veština koje se u Savremenoj nazivaju „životnim veštinama”.

Učenici trećeg razreda su u okviru kulinarske sekcije sa učiteljicom Brankom napravili slatko od dunja!

Dunje su vrlo zdrave, dokazano je da su lekovite, i zato mnoga domaćinstva praktikuju da ih sačuvaju za zimu. Receptura se može nazvati tradicionalnom i priprema se u mnogim krajevima Srbije, uz različite modifikacije. Uglavnom se konzumira kao jedno od jela koja se pripremaju za zimnicu. Za slatko od dunja, kao i za druge vrste slatkog, karakteristično je to da se poslužuju u posebnim prilikama.

Tako su učenici najpre otišli do obližnje novobeogradske pijace. Probrali su najbolje voćke i vratili se u školu da počnu sa spremanjem: prvo su iseckali dunje, a zatim su ih skuvali. Nakon što su ih skuvali, prelili su ih sirupom, tako da su na kraju dobile bledožućkastu boju. O ukusima se ne raspravlja, ali i ovom vredi. Još sa dodatkom oraha, ovo je bez sumnje vrhunska poslastica.

Savremena praktikuje razvoj životnih veština. To mogu biti vezivanje pertli, poseta pijaci, vršnjačka edukacija, radionice na temu mentalnog zdravlja ili sasvim praktični poslovi u školi na osnovu kojih se oni uče brzom razmišljanju. Među važnim veštinama kojima će deca ovladati u Savremenoj jeste i kuvanje.

Zato je važna kulinarska sekcija. Učenici se uče zdravom odnosu prema ishrani i okolini, a nastavnici nastoje da ih upute u „kuhinjske” veštine koje se odnose na pravilnu i zdravu ishranu, adekvatnu za njihov uzrast i nutritivne potrebe njihovog organizma, kao i na pripremu zdravih obroka. 

Zahvaljujući aktivnostima u kulinarskoj sekciji oni su za kratko vreme naučili mnogo o pripremi, obradi i nutritivnoj vrednosti namirnica. Dobili su i projektni zadatak koji je podrazumevao upoređivanje namirnica po nutritivnoj vrednosti, pri čemu se ispostavilo da je njihov nivo poznavanja namirnica (koje su više, a koje manje zdrave) već na visokom nivou.