Učenje o različitim alfabetima i sistemima pisanja predstavlja jedan od najefikasnijih načina da se kod dece razvije radoznalost, kognitivna fleksibilnost i poštovanje prema kulturnoj raznolikosti. Kada se učenici prvi put susretnu sa pismima koja se razlikuju od njihovog maternjeg – kao što su grčki alfabet, arapsko pismo, kinesko pismo, ćirilica ili različite varijante latinice – oni ne usvajaju samo nove grafičke znakove, već ulaze u drugačije obrasce mišljenja i izražavanja.

U okviru projekta Globetrotters, ovaj proces se realizuje kroz konkretne, pažljivo osmišljene module koji povezuju jezik, kulturu i svakodnevne situacije. Na primer, u modulu Na festivalu (grčki), učenici se susreću sa grčkim alfabetom kroz jednostavne natpise, imena i simbole koje treba da prepoznaju i povežu sa značenjem.

U početku, oni „pogađaju“ značenje na osnovu vizuelnih tragova i konteksta, a zatim kroz vođene aktivnosti uče kako se određena slova čitaju i izgovaraju. Ovaj proces podseća na prirodno usvajanje pismenosti i podstiče aktivno učenje.

Sličan pristup primenjuje se i u drugim modulima. U aktivnostima vezanim za nemački ili holandski jezik, učenici upoređuju reči koje su zapisane latinicom, ali izgledaju drugačije ili imaju drugačije značenje. Na primer, prepoznaju sličnosti između reči poput Restaurant, Museum ili Park, ali i uočavaju razlike u izgovoru i upotrebi. Ovakva poređenja direktno doprinose razvoju metalingvističke svesti – sposobnosti da se jezik posmatra kao sistem (Koda, 2007).

Istraživanja u oblasti dvojezičnosti i rane pismenosti potvrđuju da izlaganje različitim sistemima pisanja pomaže deci da bolje razumeju kako jezici funkcionišu (Bhalloo & Molnar, 2021). U Globetrotters aktivnostima, to se jasno vidi kada učenici spontano počinju da povezuju slova, zvukove i značenja između jezika. Na primer, nakon aktivnosti u kojima su upoznali nazive na grčkom alfabetu, učenici lakše uočavaju da jedno slovo može imati drugačiji oblik, ali sličnu funkciju kao u njihovom maternjem jeziku, što je u skladu sa nalazima o razvoju pismenosti kroz različite sisteme pisanja (Bassetti, 2012).

Pored kognitivnih koristi, upoznavanje različitih pisama ima i snažan kulturni značaj. Pismo nije samo tehnički sistem zapisivanja, već i važan deo kulturnog identiteta. Kroz narativ o Globetrotters junacima koji putuju Evropom, učenici ulaze u različite kulturne kontekste u kojima se pisma koriste u realnim situacijama – na ulici, u muzeju, u restoranu. Na primer, u modulu U muzeju (francuski), deca čitaju jednostavne natpise i nazive eksponata, čime povezuju pismo sa kulturnim nasleđem.

Interaktivne aktivnosti dodatno produbljuju učenje. Učenici često dobijaju zadatke da „dešifruju“ nepoznate reči, da povežu simbole sa značenjem ili da sami kreiraju jednostavne poruke koristeći novo pismo. Ovakav pristup je u skladu sa istraživanjima koja pokazuju da aktivno učešće i otkrivačko učenje značajno unapređuju razumevanje i zadržavanje znanja.

Podjednako je važno i smanjenje anksioznosti prema nepoznatim sistemima pisanja. Umesto da različita pisma doživljavaju kao „teška“ ili „čudna“, učenici ih doživljavaju kao zanimljive izazove i zabavne zagonetke. Takva pozitivna iskustva sa jezičkom raznolikošću mogu podstaći povoljnije stavove prema učenju jezika i višejezičnosti (Cummins, 2014).

Na kraju, u okviru Globetrotters projekta, upoznavanje različitih alfabeta i pisama prevazilazi okvire jezičke nastave. Ono postaje sredstvo za razvoj širih kompetencija – radoznalosti, kritičkog mišljenja i interkulturalnog razumevanja. Kada deca shvate da postoji više načina da se piše svet, oni istovremeno uče da postoji više načina da se svet razume – što predstavlja jedan od ključnih ciljeva savremenog obrazovanja.

#GlobetrottersProject
#ErasmusPlus
#LanguageLearning
#InterculturalDialogue
#InclusiveEducation