Na interdisciplinarnom času, nastavnica srpskog jezika Marina Gava i nastavnik geografije Petar Mihailović pokazali su koliko je moćno kada se dva predmeta susretnu na jednoj temi i kada učenici dobiju priliku da literarni svet vide iz više uglova. Umesto klasičnog razgovora o lektiri „Doživljaji Toma Sojera”, nastavnici su osmislili čas koji je u sebi spojio glumu, multimediju, virtuelnu geografiju i istraživački rad. Čas je započeo neobičnom scenom: nastavnica Marina pojavila se u okviru improvizovanog „TV ekrana”, predstavljajući čas kao specijalnu epizodu emisije „Nacionalna geografija“, a Petra kao gosta-autora koji će otkriti skrivene geografske tajne Mark Tvenovog romana. Učenici su odmah reagovali oduševljenjem — ideja da se lektira predstavlja kao televizijski program stvorila je atmosferu iščekivanja i pozitivnog iznenađenja, dok je humor nastavnika dodatno razbio tremu i pripremio ih za iskustvo koje nije ličilo ni na jedan čas do sada. Nastavnici su objasnili da će današnji zadatak biti da otkriju šta je u romanu istina, a šta delo piščeve mašte, kako Tven gradi svet svojih likova i kako izgleda prostor koji je bio inspiracija za jednu od najpoznatijih knjiga američke književnosti.

Drugi deo časa doneo je ono što su učenici s nestrpljenjem čekali – virtuelnu ekspediciju kroz Google Earth. Iako se radnja romana odvija u izmišljenom Petrogradu, učenici su odmah saznali da je Tven inspiraciju pronašao u stvarnom mestu — svom rodnom Hanibalu u američkoj saveznoj državi Misuri. Upravo tu počelo je pravo istraživanje: učenici su putovali kroz ulice, obale i trgove koji i danas čuvaju duh 19. veka, povezivali stvarne lokacije sa mestima iz romana, upoređivali izgled pećine, brda, ograde i reke sa Tvenovim opisima, i stvarali sliku o tome kako okruženje utiče na književno delo. Dok su učionicom smenjivali prikazi satelitskih snimaka, istorijskih fotografija i aktuelnih pejzaža Hanibala, učenici su postavljali pitanja, komentarisali razlike između tada i sada, i sa radošću otkrivali kako se književnost i geografija dopunjuju. Nastavnici su ih navodili da razmišljaju poput istraživača: kako bi Tom Sojer danas izgledao kao dečak koji odrasta pored velike reke, kakve bi avanture mogao da doživi u modernom okruženju i zašto je piščev zavičaj toliko važan za razumevanje atmosfere u romanu.

Kroz treći, završni deo časa, učenici su zajedno analizirali kako geografski položaj, prirodno okruženje i društvene okolnosti oblikuju ponašanje likova i tok književne radnje. Ovaj deo časa bio je posvećen povezivanju, zaključivanju i razumevanju — ne samo romana, već i načina na koji okruženje utiče na život ljudi. Učenici su u grupama diskutovali o tome kako bi priča izgledala da je postavljena u nekom drugom delu sveta, zašto je Misisipi toliko važan za radnju i kako mesta iz romana odražavaju Tvenove lične uspomene. Učionica je bila puna žive energije: ideje su se nadovezivale, deca su crtala mape značajnih mesta, dopisivala opise, beležila karakteristike okruženja, a nastavnici su usmeravali razgovor tako da svaki učenik razume koliko je važno posmatrati tekst iz više perspektiva. Interdisciplinarni pristup učinio je da učenici dožive roman kroz oči geografa, putopisca, istraživača i čitaoca istovremeno. Ovakav način rada razvija njihovu kreativnost, kritičko mišljenje i sposobnost povezivanja informacija, ali pre svega budi radoznalost — onu istu radoznalost koju je Mark Tven želeo da probudi. Ovaj čas ostao je učenicima u sećanju kao dokaz da učenje može biti putovanje, da lektira nije samo obaveza, i da se najlepše uči onda kada predmeti govore jednim glasom, a znanje se doživljava, umesto da se samo pamti