Održana je radionica posvećena razumevanju emocija i njihovoj ulozi u svakodnevnom životu dece. Radionicu je vodila Ivana Gagić, mama učenika Pavla Gagića, sa ciljem da učenicima približi osnovne pojmove psihoterapije na njima razumljiv i blizak način. Kroz razgovor, praktične zadatke i igru, učenici su imali priliku da uče o važnosti prepoznavanja sopstvenih osećanja, ali i o tome koliko je važno uvažavati emocije drugih.
Radionica je bila osmišljena tako da deci pruži siguran prostor u kojem mogu slobodno da se izraze, bez straha od pogrešnog odgovora, podstičući otvorenost, iskrenost i međusobno poverenje. Ovakav pristup doprineo je stvaranju atmosfere u kojoj su se učenici osećali prihvaćeno i ohrabreno da govore o onome što osećaju.
Uvodni deo radionice bio je posvećen individualnom izražavanju i razumevanju neverbalne komunikacije. Svaki učenik imao je priliku da kaže kako se oseća u tom trenutku, dok su ostali učenici pažljivo posmatrali njegov izraz lica, držanje i govor tela. Poseban akcenat stavljen je na povezivanje izgovorenih reči sa onim što se vidi – da li se emocija koju čujemo poklapa sa izrazom lica i telesnim signalima.
Na ovaj način učenici su učili da slušaju jedni druge sa pažnjom, ali i da razvijaju sposobnost opažanja i razumevanja emocija kod svojih drugara. Razgovor je podstakao decu da shvate da svako može drugačije da doživljava i pokazuje emocije, kao i da je važno poštovati tu različitost.
U nastavku radionice učenici su kroz likovni izraz crtali jedno svoje osećanje – gde ga doživljavaju u telu, kako ga zamišljaju i u kojim situacijama se ono najčešće javlja. Crteži su pokazali bogatstvo dečje mašte, ali i njihovu sposobnost da prepoznaju i vizuelno prikažu unutrašnja stanja. Mnogi radovi oslikavali su ne samo emocije, već i situacije iz svakodnevnog života u kojima se ta osećanja pojavljuju.
Završni deo radionice bio je posvećen igri uloga, gde su učenici preuzimali uloge terapeuta i klijenta, razgovarajući o nekom srećnom događaju. Uloge su se smenjivale, a učenici su učili kako da govore o svojim emocijama, ali i kako da saslušaju drugog i pruže podršku. Zaključak radionice bio je zajednički i jasan – razgovor o osećanjima je važan, a razumevanje i podrška čine osnovu zdravih odnosa. Ovakve aktivnosti doprinose razvoju emocionalne pismenosti, empatije i samopouzdanja, vrednosti koje imaju dugoročan značaj u odrastanju dece.
