Učenici Savremene osnovne škole započeli su novo istraživačko poglavlje u okviru projekta „Srbija je moja Vrlinoteka“, programa koji decu vodi na „putovanja“ kroz vrline, književnost, kulturu i gradove Srbije. Tema ove nedelje bila je priča „Mekan“ iz knjige „Prolećna žurba sa vilom Đurđicom“ autorke Željane Radojičić Lukić, a vrline koju su istraživali — nežnost.
Kao grad koji će dublje upoznati, učenici su odabrali Valjevo, mesto koje svojom istorijom, prirodom i umetnošću savršeno oslikava toplinu i blagost — vrednosti koje su želeli da otkriju i razumeju. Na početku nedelje učenici su razgovarali o priči „Mekan“ i o tome kako se nežnost može razumeti, prepoznati i živeti. Inspirisao ih je junak koji nežnost nosi kao svoju najveću snagu — tiho, bez nametanja, ali snažno i postojano.

 Deca su kroz razgovor otkrivala da nežnost nije samo emocija, već način gledanja na svet: pažljivo, strpljivo i sa spremnošću da se razume i uvaži drugi čovek. Zatim su je povezivala sa ljudima iz svoje okoline, situacijama iz svakodnevnog života i prirodnim okruženjem gradova koje su istraživali.
Tu je prirodno došlo pitanje: kako izgleda nežnost jednog grada?
Odgovor su pronašli u simbolima Valjeva — u tišini planina, mekom toku Kolubare, starim sokacima Tešnjara i nežnim stihovima Desanke Maksimović, žene čije je stvaralaštvo jedno od najlepših oličenja ove vrline.
Deca su najpre pronašla Valjevo na karti Srbije i izračunavala udaljenost od Beograda, vreme putovanja različitim prevoznim sredstvima i troškove jednog „idealnog puta“. Ovaj matematički deo izazvao je posebno oduševljenje — jer je svako dete moglo da isplanira svoje zamišljeno putovanje u Valjevo.
Zatim su istraživali prirodna bogatstva kojima je Valjevo okruženo: Povlen, Jablanik, Medvednik, Kolubaru i šume koje su deo njegovog identiteta. Pričali su o staroj čaršiji Tešnjar, o tradiciji zanatstva i gostoprimstvu po kojem je ovaj kraj poznat.
Veliki deo pažnje posvetili su poznatim Valjevcima, a posebno ih je inspirisala Desanka Maksimović — pesnikinja čije su reči nosile blagost, mir i toplinu. Deca su čitala njene stihove i u njima pronalazila povezanost sa vrlinom koju su te nedelje istraživali.
kojem je pesnikinja provodila detinjstvo. Učenici su pisali perom, čitali stihove i rekli da su „baš tu najjače osetili nežnost“.

Najsnažniji utisak ostavila je poseta Brankovini tokom nastave u prirodi. Tamo su obišli rodnu kuću Desanke Maksimović, staru školu njenog oca, crkvu Svetih arhanđela i školsko dvorište u  Nakon istraživanja i razgovora, učenici su izrađivali amblem Valjeva — simbol grada koji je svako dete predstavilo kroz svoje oči. Bili su tu motivi planina, reka, manastira, jabuke, šuma, pa i omiljenih valjevskih poslastica poput komplet lepinje ili domaćeg slatka.
Deca su zatim pravila panoe, kratke tekstove, crteže u reljefnoj tehnici i prezentacije u kojima su povezala znanje iz književnosti, likovne kulture, geografije i matematike.
Kroz ovaj projekat naučili su da sarađuju, da slušaju jedni druge i da budu „nežni u rečima, postupcima i idejama“.
Svi radovi biće predstavljeni 12.12. na zajedničkom susretu Savremene osnovne škole i OŠ „Sestre Ilić“ iz Valjeva, kada će se učenici družiti, razmenjivati znanja i predstavljati svoje gradove i vrline.
Ponosi smo na njihovu radoznalost, toplinu i posvećenost koju su uneli u ovu tematsku nedelju — jer nežnost je jedna od najtiših, ali i najmoćnijih vrlina koje jedno dete može da ponese kroz život.