Nije neobično da za savremene osnovce čujemo da su se plasirali na neko sportsko takmičenje. Tako su učenici sedmog i osmog razreda odmerili snage sa vrlo jakim protivnikom na Opštinskom prvenstvu u košarci na Novom Beogradu.
Pre svega, treba naglasiti koliko su snažni sportsko prijateljstvo i timski duh među starijim osnovcima u Beogradu. Oni se međusobno dobro poznaju i često takmiče na opštinskim, gradskim, a kasnije i republičkim nivoima takmičenja. Nekada pobede jedni, nekada drugi, ali su svi zbilja talentovani za, kako oni kažu, dobru partiju basketa.
Sa Opštinskog prvenstva na Novom Beogradu savremeni sedmaci i osmaci vratili su se kao moralni pobednici. Osnažili su svoje prijateljstvo i pokazali šta znači pravi timski duh. U izuzetno neizvesnoj utakmici do samog kraja se nije moglo znati ko će biti pobednik. Najzad, rezultatski je bila bolja druga ekipa, odnosno tim sastavljen od sedmaka i osmaka iz Osnovne škole „Borislav Pekić” na Novom Beogradu.
Ovo je možda još jedna teška i neizvesna utakmica u nizu, ali i važna životna lekcija, koja će ojačati dečji karakter i navesti ih da se još više trude u budućnosti. Naša ekipa je po prvi put bila na opštinskom takmičenju i zato im na ovom plasmanu treba iskreno čestitati. Poznato je sa koliko se strasti i želje igraju dobre partije pod obručima u dvorištu Savremene osnovne škole.
Fer-plej, timski rad, tolerancija i optimizam pratili su našu ekipu do samog kraja. Mladi savremeni košarkaši nijednog trenutka nisu dozvolili jedni drugima da klonu duhom niti da se povuku ili predaju. Ljubav prema sportu i velika količina empatije koja vlada u Savremenoj školi doprinele su da saigrači bodre jedni druge bez obzira na rezultat. Ponosni smo jer su pokazali pravi sportski duh.
Mali košarkaši, bravo i hvala!
Košarka se smatra idealnim sportom za decu jer joj je cilj povećanje mentalne i fizičke izdržljivosti i fokusa. Trčanje, skakanje, vođenje lopte, prisutnost i praćenje situacije na terenu utiču na razvijanje spretnosti kod dece. Ove aktivnosti deci pomažu da se bolje koncentrišu na školskom času i prate više radnji istovremeno. Čula se razvijaju na potpuno prirodan način.
Igranjem košarke deca se uče kontroli pokreta ruku. Šutiranje na koš sa udaljenosti od tri metra zahteva izrazitu preciznost. Pored fizičke preciznosti, u deci se budi samoinicijativa i potreba da budu detaljni i precizni i u učenju i aktivnosti u školi. Osim toga, deca koja počnu da treniraju košarku odmalena uče kako da se ponašaju u timskoj atmosferi i kako da bodre svog saigrača bez obzira na rezultat. Nebitno da li pobeđuju ili gube, uvek su tim, uče se razumevanju i preuzimanju zajedničke odgovornosti, što će im koristiti u životu.
U Savremenoj se ozbiljna pažnja posvećuje usvajanju zdravih navika i edukaciji o važnosti fizičke aktivnosti. U tom stilu ćemo nastaviti da nižemo uspehe u svakom smislu te reči.
Zato, drugari, hvala vam što bodrite jedni druge i što se sportski borite.
