Egipat

Egipat – čekaju nas mumije i sfinge

Egipat

Glavni grad: Kairo
Državno uređenje: republika
Kontinent: Veći deo u Africi, manji u Aziji
Karakteristike: piramide, faraoni, hramovi, Nil, Crveno more, kolevka civilizacije
Egipat na mapi sveta

Konačno smo stigli do Egipta, zemlje u kojoj se razvila jedna od najpoznatijih kultura Starog sveta. Nalazi se u severoistočnom delu kontinenta i izlazi na Sredozemno i Crveno more. Kroz Egipat protiče reka Nil, koju nazivaju kolevkom egipatske civilizacije. Znate li zašto je to tako?

Prve civilizacije razvile su se upravo tamo gde je bilo pogodnih uslova za život i rad, a to su najpre mesta oko velikih reka jer tu je plodno zemljište, što je omogućavalo gajenje različitih biljaka, na prvom mestu žitarica.

Reka Nil predstavlja jednu od najdužih reka na svetu, a najdužu u Africi. Dugačka je čak 6.650 km. Poznata je po svojoj delti, koju gradi na ušću u Sredozemno more.

Nil
Tutankamon
Piramide u Gizi
Sfinga
Luksor

Upravo je egipatska kultura ostala do danas jedna od najpoznatijih, najčuvenijih i najmističnijih kultura, koja je karakteristična po svojoj religiji, običajima, umetnosti. Uz nju se pominju brojne legende u vezi sa otkrivanjem i istraživanjem piramida.

Starim Egiptom vladala je dinastija faraona, a najpoznatiji je Tutankamon, za koga ste sigurno svi čuli.

Kairo sa pogledom na piramide

Ono po čemu je Egipat svakako najpoznatiji jeste jedno od sedam svetskih čuda – piramide u Gizi. Plato Gize nalazi se u Kairu, glavnom gradu Egipta. 

Smatra se da su izgrađene da bi bile grobnice faraona. Postoji više teorija o tome kako su izgrađene, najpoznatija je ona po kojoj su robovi ručno nosili kamene blokove i slagali kamen po kamen.

Kako god da su građene, to je sigurno bio veoma naporan posao, zar ne? 

Na platou Gize postoje tri piramide: najveća je Keopsova, zatim Kefrenova i Mikerenova. Ispred piramida leži „Sfinga”, po predanju čuvar ovih građevina. Znate li možda legendu o Edipu i sfingi?

Egipatske piramide, plato u Gizi

Mnogi ljudi su za života istraživali piramide i divili se njihovoj impozantnosti, veličini i tajnama. Vekovi su prošli, a one i dalje kriju brojne tajne…

Iako su piramide i „Sfinga” svakako najpoznatije građevine na platou Gize, prošetaćemo još malo okolo, jer se u neposrednoj blizini nalazi gotovo mali grad – nekropolis u kome su sahranjivani pripadnici kraljevske porodice. Među najbolje očuvanima je grobnica kraljice Meresank, Keopsove unuke i Kefrenove supruge. Nastao je u zenitu Starog carstva, a odlično očuvane skulpture i crteži na najbolji način prikazuju društvene odnose i razvoj egipatske države.

Nalazimo se ispred ovih svetskih čuda, pokušavamo da ih sagledamo u svoj njihovoj lepoti, divimo se očuvanosti uprkos zubu vremena i pitamo se da li su drevne civilizacije znale nešto što mi ne znamo? Da li bi današnje građevine uspele da opstanu vekovima?

Vraćamo se u centar grada Kaira na trg Tahrir, gde se nalazi Egipatski muzej, koji predstavlja najveći muzej egipatske istorije i umetnosti. U njemu se nalaze eksponati koji obuhvataju period od praistorije do grčko-rimskog perioda. Najznačajnija je zbirka blaga iz Tutankamonove grobnice, koja se inače nalazi u Luksoru, u Dolini kraljeva, gde idemo nešto kasnije. Mogu se videti i brojne kraljevske mumije, kao i zbirka papirusa.

Nakratko ćemo svratiti do starog, istorijskog ili islamskog Kaira, kako bismo obišli religijski i edukativni kompleks sultana Barkuka.

Ovde, u starom Kairu, nalazi se takođe i sinagoga Ben Ezra, a, prema legendi, veruje se da je na tom mestu nađen Mojsije.

Da li na ovom mestu imate utisak da možete da osetite protok vremena i da u trenu proživite bogatu istoriju?

Egipatski muzej, Kairo

Nakon ovih šetnji kroz istoriju, krećemo dolinom Nila ka „najvećem muzeju na otvorenom”, kako nazivaju čuveni Luksor, nekadašnju prestonicu Gornjeg Egipta.

Ploveći dolinom ove reke, primećujemo neobičnu vrstu biljke koja raste svuda i pitamo se šta bi to moglo da bude. Znate li šta je to? Radi se o močvarnoj biljci, jednoj vrsti trske koja se naziva papirus. Ona je značajna jer se od nje od najstarijih vremena pravio materijal koji je bio zamena za papir, a služio je za pisanje i crtanje.

Papirus

Takođe, vidimo delove prekrivene cvetovima lotosa, što ostavlja zaista poseban utisak na našem putu ka Luksoru.

Tokom plovidbe Nilom proći ćemo i kroz mesto Beni Hasan, u kome možete pogledati čuvenu nekropolu koju su sagradili kraljica Hatšepsut i faraon Tutmozis III.

Luksor – nekadašnja prestonica Teba

Stigli smo u Luksor, a prvo ćemo posetiti istočni deo grada, zatim ćemo preći u zapadni, gde nas čeka čuvena Dolina kraljeva.

Luksor

NAPOMENA: SVAKU 3D ILI 360° TURU MOŽETE RAZGLEDATI TAKO ŠTO ĆETE POKAZIVAČEM PRELAZITI PREKO TURE I NA TAJ NAČIN SE ORIJENTISATI U PROSTORU I KRETATI.

Na istočnoj obali Nila jedna od najznačajnijih znamenitosti koje ćemo videti je Hram u Luksoru, koji predstavlja kompleks hramova posvećenih egipatskim bogovima.

Malo ćemo pešačiti do obližnjeg mesta Karnak, koji je takođe bio deo nekadašnje prestonice Tebe.

Kao što možemo videti, Karnak je izgrađen u vidu masivnih stubova u kojima su hramovi i svetilišta posvećeni egipatskim bogovima. Najveći od njih je onaj posvećen bogu Sunca, Amon-Ra.

Vreme je da pređemo na zapadnu obalu Nila i nestrpljivi smo da vidimo kako izgleda Dolina kraljeva. Ona je pored piramida najposećenije mesto u Egiptu.

Kao što smo pomenuli, na istočnoj obali hramovi su posvećeni najviše bogu Amonu, koji je predstavljao boga Sunca, ali se smatrao božanstvom života, tako da je ceo istočni deo nekada smatran Amonovim kraljevstvom, gradom živih.

Nasuprot tome, zapadni deo je bio kraljevstvo boga Ozirisa, gospodara zagrobnog života.

Pogledajte kako je Hram u Luksoru izgledao

Simbolično, u Dolini kraljeva sahranjivani su faraoni i svi značajni ljudi iz tog doba. Izgrađeni su brojni hramovi kako bi se poštovali i održavali pogrebni običaji, koji su se sprovodili jer su stari Egipćani veoma verovali u zagrobni život.

Zato su njihove grobnice, kako je kasnije otkriveno, bile prave riznice bogatstva. Verovalo se da će im sva blaga koja su imali u životu služiti i u zagrobnom životu.

Kao što možemo videti, na kraljevskim grobnicama su oslikani pogrebni rituali koji su sprovođeni u to vreme, koji nam svedoče o tome kako su oni izgledali.

Znam da ste puni utisaka, ali je ovde već veoma toplo. Vreme je da napravimo kratku pauzu pre nego što se upustimo u drugu etapu našeg puta, koji nas vodi sve južnije u dubine Afrike, u planine i doline koje tek treba da otkrijemo i da vidimo šta još ovaj neverovatni kontinent ima da nam ponudi.

Idemo – pravac Etiopija!

Prijavite se

Upis za generaciju 2021/22. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »