Nema dovoljno epiteta koji bi opisali svaki detalj u Savremenoj osnovnoj školi, gde se čak i o malim stvarima govori velikim rečima. A to su reči budućnost, 21. vek, ekologija, zdravo odrastanje, drugarstvo, vršnjačka edukacija, sport, umetnost.

Sa ciljem da se o svemu tome progovori kroz crtež, nastala je izložba „Moja škola”.

U okviru likovne kulture mališani su obrađivali temu prostornog crteža, koristeći savremena sredstva za crtanje i izrađujući jednu zanimljivu, interaktivnu formu potpuno samostalno. To je najpre bio klasičan kolaž, a onda i 3D kolaž.

Njihova mentorka kroz ovu izložbu bila je nastavnica likovne kulture Suzana Vulović, a deca su radila sa papirnim materijalima i koristila časopise, zanimljive ilustracije, hamer i kolaž-papir, markere, lepak, platno, kanap.

ZDRAVA HRANA I ROBOTI – DVORIŠTE I SAVREMENI PROSTOR

Opredelili su se da o svojoj školi progovore kroz nekoliko zanimljivih radova o zdravoj ishrani, zatim kroz predstavljanje informatičkih elemenata (od tastature, preko robota, do kompjutera), ali i kroz predstavljanje školskog prostora, pri čemu su u maniru malih arhitekata napravili originalne forme koje su imale pomalo kosmički karakter.

Na čvrstim postoljima su postavili svoje radove i tako je ova mala kreativna učionica oživela u hodnicima škole i postala izložba. Neka od najzanimljivijih učeničkih rešenja bila su ona sa školskom kapijom, koja u njihovim radovima izgleda kao nekakav portal u budućnost.

MOJA ŠKOLA – DOBAR NAČIN DA SE ZABAVIMO I NAUČIMO

Svaki čas u Savremenoj proizvod je prethodno dobro osmišljene tehnike rada, te su časovi likovnog uvek tu da uposle decu, kako njihove ruke tako i moždane vijuge. Oni se stalno oprobavaju u nekoj novoj umetničkoj formi. Jer jedno je teorijski učiti o kolažu, a sasvim drugo napraviti ga. Jedno je učiti o galerijskom prostoru, a drugo napraviti jedan. Jedno je učiti o umetnicima, a sasvim drugo postati umetnik.

Za male kreativce je sinteza teorije i kreativne prakse dobitna kombinacija za uspeh. A ono što je posebno bilo upečatljivo u njihovom „malom” poduhvatu jeste što su kroz kreativan rad izrekli dosta lepih reči o svojoj školi. Mali istraživački proces je podrazumevao da oni najpre promisle i kažu nešto o tome kako vide svoju školu. 

Jedni drugima su davali ideje, prenosili utiske, a neki su im bili i zajednički. Tako se stvorila još dublja veza između učenika i edukativne ustanove koju pohađaju. Izložba „Moja škola” je promovisala ljubav među decom i podsticala na deljenje radosti i pozitivan stav prema vrednostima koje škola promoviše.