Pored brojnih pretprolećnih aktivnosti koje su u znaku buđenja prirode, mališani sve više vremena provode napolju uz zanimljive aktivnosti pod zracima sunca, a sada je proradila i dvorišna bina, na kojoj se događalo nešto magično.
Učenici prvog razreda bili su veoma iznenađeni kada su shvatili da je mađioničar došao u posetu, a glavni povod bilo je rođendansko slavlje.
Kažu da slika vredi hiljadu reči, a magija? Magija ostavlja bez reči. Da li magija postoji? Kako je moguće da zec izađe iz šešira koji je malo pre toga bio prazan? Kako se čarobni štapić polomi, pa ispravi, pa potom nestane? Gde se skrivao golub koji je izleteo ispod kaputa, kada tamo nema mesta za njega?
Prvaci su uživali u izuzetnoj zabavi i zajedno sa učiteljicom Danijelom kasnije pričali o tome šta se desilo, što, naravno, nije bilo lako objasniti. Ono što zovemo magijom zapravo je fantastična scenska umetnost za koju je potrebno mnogo vežbe. Neke od trikova i nije toliko teško naučiti, pa su deca poželela i sama da ih izvedu.
Neki učenici su pomenuli da kod kuće već poseduju mađioničarski set i da će se postarati da i sami uskoro izvedu predstavu. Mnogi među njima su poželeli da, kad porastu, postanu upravo mađioničari. Gostovanje mađioničara su organizovali roditelji jednog slavljenika, pa je dan bio upotpunjen i slatkim poslasticama, i to iz pinjate u obliku fudbalskog dresa.
U sunčanom dvorištu, na postavljenoj bini, duhoviti beogradski mađioničar izveo je razne trikove, od kojih su posebno smešni bili oni u vezi sa poludelim balonima. Pumpa za balone lansirala je neke balone u vazduh, kao rakete, ali je uspela i da pojedine naduva, posle čega bi se oni izmigoljili i nestali u nepoznatom pravcu.
Potom je počelo umetničko sastavljanje balona preklapanjem njegovih delova. Tako su za decu napravljena srca, mačevi, prelepi labudovi ili druge interesantne kreacije. To je bio svojevrstan poklon deci, koja nisu mogla da poveruju kojom brzinom se baloni mogu napumpati i oblikovati u mala umetnička dela. Sa tim zanimljivim poklonima koje su dobila deca su se igrala ceo dan i posle su ih odnela kući kao podsetnik na nezaboravan dan i neočekivanu aktivnost koju su imala u školskom dvorištu.
Rezultati iz prakse pokazuju da je igra snažno motivaciono sredstvo, stoga je treba iskoristiti da bi se često složeno školsko gradivo lakše približilo učenicima. Razvoj kreativnog mišljenja, podsticanje slobode mišljenja, širenje okvira percepcije i izmeštanje od svakodnevnog i odlazak u maštu čini ne samo da učenici zavole školu već im pomaže i da kreativno prevazilaze različite školske obaveze.
Programska koncepcija vaspitanja i obrazovanja u najsavremenijim obrazovnim sistemima počiva na ideji da dete kroz igru uči, učeći se igra i na takav način izrasta u aktivno kreativno biće, budući da je igra i kreativni akt. Za današnjeg učenika, koji živi u vremenu interneta i video-igrica, nastavno gradivo koje se prepričava ne može biti zanimljivo. Učenjem kroz igru (recimo korišćenjem kviza, ukrštenice, rebusa, zagonetnih priča, dramskog prikaza i drugih aktivnosti koje u sebi nose elemente zabave i uzbuđenja) učenici bivaju motivisani i stvara se dobra atmosfera za rad. Ovakva praksa se sa uspehom sprovodi u Savremenoj osnovnoj školi, gde se sa učenicima radi u skladu sa njihovim potrebama.
To znači prevazilaženje koncepta u kojem se od učenika traži da mirno sedi u klupi i bude ozbiljan. Ispostavilo se da se tako formiraju „uspavani” učenici, koji uglavnom reprodukuju znanje, bez potrebe da o nekim pojavama i dešavanjima razmišljaju. U Savremenoj se nastoji da učenici budu zadovoljni tako što će učiti kroz igru, što dosadašnje generacije koje pohađaju Savremenu osnovnu školu i potvrđuju – ne samo brojnim rezultatima nego i glasnim isticanjem toga da vole svoju školu, odnosno okruženje u kojem se edukuju.
