Predavanje u Savremenoj osnovnoj školi pod nazivom „Bolje sprečiti nego lečiti COVID” održala je dr Ljiljana Čvorović, ORL hirurg i supspecijalista audiolog, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, zaposlena na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Od prvog školskog dana u školi, pored toga što se sprovode sve potrebne mere zaštite na osnovu preporuka Ministarstva prosvete, priča se i o prevenciji. Deca su motivisana da postavljaju pitanja kako bi bolje razumela pandemiju, a ovo predavanje je dodatno približilo temu pandemije, ovaj put iz ugla lekara.

Učenicima je objašnjeno šta znače i kako da primenjuju važne poruke koje su svuda oko njih

Predavanje je bilo prilagođeno deci uzrasta od 10 do 13 godina i osmišljeno tako da im najpre pruži osvrt na koronavirus, šta je zapravo COVID-19, a poseban akcenat je stavljen na to kako se ovaj virus širi.

Važno mi je bilo da istaknem značaj toga da svako od nas kao pojedinac može da spreči širenje virusa COVID-19, tj. da svaka osoba na planeti može učiniti nešto da bi se smanjila epidemija. Pored toga što je deci objašnjeno kako se širi virus, predložila sam i koje mogu biti mere prevencije, odnosno šta je konkretno potrebno da svako od nas uradi da bi sprečio širenje virusa. Pokušala sam da ovu temu prilagodim uzrastu od 10 do 13 godina da bi njima ova priča postala prihvatljiva, jer je poenta da ona to usvoje.

„Trudila sam se da im objasnim sve te imperative koji postoje oko njih – „uradi ovo ili ono” – kako bi shvatila zbog čega se sve to govori. Jer ako ona shvate zašto se to radi, onda će to i primenjivati”, kaže doktorka Čvorović.

Koliko je važno u školama pričati o ovakvim temama upravo na način prilagođen deci, a ne samo kroz zvanična obaveštenja i poruke koji važe za sve građane?

Izuzetno je važno ići korak dalje i deci odvojeno objašnjavati ovu temu. Na taj način deca će mnogo lakše shvatiti šta se od njih očekuje, otkud sada ta nova pravila koja su im postavljena i zbog čega su tu. Kada mi njima osvestimo zbog čega nešto moraju da rade, to je dobro pre svega zbog njih samih, a i podstiče ih da budu odgovorna prema kolektivu u kojem se nalaze – onda će ona sa lakoćom ta pravila i poštovati. Pošto svaki pojedinac treba da doprinese smanjenju virusa COVID-19, shvatiće da i ona u svojim sredinama mogu dati svoj doprinos i ponašati se odgovorno prema kolektivu. Mislim da je edukacija vrlo važna jer tako deca dobijaju objašnjenja i odgovore, ali i odagnavaju strahove koje možda imaju.

Doktorka Čvorović ističe da je deci potrebno iskreno govoriti kako stoje stvari, bez velikih i teških reči, a opet sa prilagođenim objašnjenjima kako bi ona na svom nivou to mogla da primene.

Upravo usvojena LINK strategija obrazovanja podrazumeva posebne aktivnosti kako bi učenici lakše prebrodili traumatičan period

LINK strategija obrazovanja, koju je formulisao Institut za moderno obrazovanje, podrazumeva niz predloga, konstruktivnih dopuna i inovativnih praksi koji su takođe u skladu sa preporukama Evropske unije, pri čemu prate i najnovije tendencije verovatno jednog od najvećih inovatora obrazovanju u svetu – Univerziteta u Kembridžu.

U tom smislu, trebalo bi da nastavni proces, na osnovu LINK strategije, pre svega bude prilagođen učenicima koji su nesumnjivo prošli kroz vrlo traumatičan period. Pored toga što su učenici i njihovi roditelji pozvani da se pridržavaju novih mera i rutine, ono što je potrebno organizovati jesu specifične nastavne i vannastavne aktivnosti koje prate koncept socijalno-emotivnog učenja. Mimo planirane nastave, potrebno je organizovati specifične radionice koje se bave navikavanjem na nove okolnosti i prevazilaženjem trauma. To su razgovori kroz koje se uči o sadašnjem trenutku, daju se objašnjenja i naglašavaju aspekti prevencije budućih problema.

Predavanje dr Ljiljane Čvorović, na koje su deca pozitivno reagovala i na kojem su dobila odgovore na brojna pitanja, povezano je sa primenom LINK strategije o Savremenoj osnovnoj školi.