Učenici starijih razreda Savremene osnovne škole uvek uče na kreativan način, a njihova učionica je često – bez zidova.
Zbog toga se upoznavanje sa likovnom kulturom i umetnošću često sprovodi kroz posete muzejima, izložbama i raznim mestima kulture, a posebno je zanimljiva bila njihova poseta Legatu Petra Lubarde i izložbi slika njihove nastavnice Suzane Vulović u Kući kralja Petra.
Savremeni osnovci imali su priliku da se bolje informišu o ovom stvaraocu kroz posetu njegovom legatu u Beogradu. Tu su se mogli uveriti zašto je ovaj jugoslovenski slikar, kako mnogi smatraju, svojim delom promenio sudbinu jugoslovenskog slikarstva posle Drugog svetskog rata.
Petar Lubarda jedan je od najznačajnijih umetnika ovih prostora, koji je svojim stvaralaštvom obeležio i odredio tokove slikarstva druge polovine 20. veka. Odlučnost izraza i stvaralačka snaga neke su od glavnih karakteristika ovog moderniste, koji spada među najdarovitije i najuticajnije umetnike Jugoslavije.
U Legatu Petra Lubarde učenici su imali uvid u 24 slike, 292 crteža i grafike ovog umetnika. Deo ovog legata takođe čine i nameštaj, arhivska i rukopisna građa, deo biblioteke i lični predmeti Lubarde, u Iličićevoj ulici br. 1.
Neka od najimpozantnijih dela ovog umetnika, koja su ostavila veliki utisak na učenike, bila su Lubardini kameni pejzaži, slike istorijskih događaja i narodnih legendi, kao i slike koje pripadaju socijalističkom realizmu.
U Kući kralja Petra postavljena je samostalna izložba pod nazivom „U gostima”, Zorane Milićević, Milice Lojović i Suzane Vulović – koja je nastavnica likovnog u Savremenoj osnovnoj školi. Upravo je nastavnica Vulović, zajedno sa koleginicom Marinom Gavom, vodila decu kroz postavku ove izložbe, kao i kroz Legat Petra Lubarde.
Ovo nije prvi put da đaci posećuju izložbu svoje nastavnice i izuzetna je privilegija što imaju priliku da uče upravo od aktivnog umetnika koji se bavi stvaralačkim procesom, ne samo pedagoški već i kroz praksu.
Izdvajamo deo likovne kritike iz kataloga koju je napisao kustos Ana Simona Zelenović:
Slike Suzane Vulović su dokaz da je slikarstvo preživelo i nakon toliko mnogo proglasa sopstvene smrti. Preživela je potreba za slaganjem boja u naizgled haotičnu celinu. Potreba za detaljnim i postupnim razvojem likovnog jezika. Preživeo je tradicionalni slikarski nagon za traženjem ‘formule’. Slikarstvo je nastavilo da postoji kao medij u kome neiscrpne ideje i potreba za ekspanzijom ipak ‘moraju’ da se ograniče fizički. Slike Suzane Vulović pokazuju da slikarke i slikari žele ipak ‘samokontrolu’ koju medijum slikarstva nameće – ali joj se sada vraćaju svesno, bez potrebe za odbacivanjem pravila i formalizma, već shvativši da ništa ne moraju i da pravila nema, slikarke su ipak odlučile da iz nove i lične perspektive preispitaju mogućnosti medijuma.
Nastavićemo da pohodimo prostore kulture izvan naših učionica i da učimo od najboljih!
