Ne tako davno učitelji su službovali. Mesto prebivanja menjalo se zbog službovanja. Bila je to uobičajena praksa u Srbiji. Učitelj je neko ko se školovao da prenosi znanje i vaspitava decu od njihovog polaska u školu pa sve do prelaska u više ili starije razrede, na putu ka maloj maturi.
Dakle – da opismeni i pripremi mališane za dalje školovanje i život, da postavi temelje životnih veština i veština usvajanja znanja onima koji dolaze u školu bez ikakvog predznanja, to je bio posao učitelja.
Učitelji nisu birali decu i nisu deca birala učitelje. Živelo se sporije, svaki posao se obavljao temeljnije, a učitelji su bili uvažavani i od đaka, roditelja, ali i od društva jer su glavni nosioci obrazovanja i vaspitanja dece. To obrazovanje i vaspitanje kroz prve četiri godine školovanja činili su temelj njihovog celokupnog života i životnih izbora.
Učitelja je postavljao i upućivao osnivač škole (država ili opština) prema svojoj proceni, za koju pretpostavljamo da je za dobrobit školskog sistema, tamo gde je on potreban. Ima dosta svetlih primera dobrih učitelja koji su svojim zalaganjem podizali male učmale sredine, uticali na povećanje broja đaka u školama, bili nosioci razvoja čitavog kraja u kome službuju.
Jasno je da su ova vremena sada već daleko iza nas. Ne samo zbog decenija koje su za nama već i zbog ubrzanih promena koje su nastupile u celom svetu. Ubrzao se tempo života, gradovi su sve naseljeniji, u seoskim školama skoro da više nema dece, a i učiteljski poziv je doživeo velike promene. Učitelji su počeli da biraju škole u kojima će raditi, pa su zatim roditelji počeli da biraju učitelje za svoju decu, a škole su počele da gube samostalnost u odlukama koje se tiču formiranja odeljenja i raspoređivanja učenika prema profilu učitelja. Sve su ređe sredine u kojima je učiteljski posao na ceni. A tom lošem trendu doprinose svi koji učestvuju u kreiranju obrazovnog procesa. Iako bi učiteljski poziv usled ubrzanih promena trebalo da doživi savremene modifikacije, često se pribegava lošim rešenjima u praksi.
Lošim rešenjima uvek najviše doprinosi hod po utabanim stazama i pribegavanje komfornim rešenjima. Pa tako prvake uvek dobiju učitelji koji su izveli četvrtake, učitelja koji odlazi u penziju ili je na bolovanju menja onaj koji je slobodan ili dostupan, a moglo bi se govoriti i o stvarnim motivima učitelja da se bave ovim poslom, kada govorimo o razlogu degradiranja ovog prelepog poziva.
Najnovije doba je našem školstvu donelo laka, kompromisna i „udobna” rešenja na koja sve više utiču društvene okolnosti, raspoloživ kadar, želje roditelja, ali i arogancija pojedinaca koji često ne mare za dobrobit celine – škole, društva, dece… Ono što dodatno pogoršava situaciju jeste korišćenje jednom donetih rešenja čak i kada za to više nema razloga. Do čega dovode ovakve situacije?
Već decenijama smo svedoci da se prosveta najteže privikava na promene. Započete su mnoge reforme u poslednjih dvadesetak godina, a stiče se utisak da nijedna nije završena. Kao da izazovi novog vremena prestižu sposobnost obrazovnog sistema da se menja brže, temeljnije i efikasnije. Kao i mnogi globalni izazovi, i ovaj se može rešavati u mikrosredinama, tj. tamo gde to zavisi od pojedinaca i manjih grupa. Svaka škola, kao mali sistem za sebe, može edukovati svoje nastavnike, prilagođavati nastavne metode i pribavljati nastavna sredstva primerena trenutku u kome živimo. U tome svakako imaju prednost privatne škole. Pored značaja menadžmenta, u ovakvom pristupu važni su i „stubovi” na kojima počivaju promene i njihova realizacija. To su upravo nastavnici koji su spremni da prihvate izazove novog doba, potrebe novog školstva i da ih svakodnevno primenjuju, usavršavajući se i edukujući i sebe i učenike u smeru koji doprinosi najboljoj pripremi za budućnost. Prvi među nastavnicima jesu učitelji. Oni su ti koji prvi prihvataju školarce i četiri godine ih vode kroz funkcionalnu, narativnu, algoritamsku, timsku, statističku i kreativnu pismenost.
Nove vrste pismenosti o kojima se govori stavljaju fokus na kompetencije učitelja i vaspitača i opravdano postavljaju pitanja može li se baš sve naučiti i da li je multidisciplinarnost učiteljskih fakulteta dovoljna da pokrije sva ova polja delovanja jednog učitelja ili ipak postoji i ono nešto, jedno i jedinstveno, što je u svakome od nas poseban talenat prisutan u većoj meri nego kod drugih.
Kako bismo u našoj maloj sredini (školi) baš sve resurse stavlili u službu škole novog doba, posegnućemo i za ovim rešenjem koje je možda lakše argumentovati nego prihvatiti: neka sva deca jedne škole imaju sve učitelje jedne škole! Nije li to bogatstvo?
Uloga učtelja u modernom dobu znatno se razlikuje od tradicionalne, koja je možda primenljiva samo u predškolskom periodu i tokom prvog razreda, dok dete ne usvoji bazičnu pismenost. Umesto učitelja koji prenosi znanja, sada je učeniku potreban učitelj koji će mu svojim kompetencijama pomoći da sam stiče, selektuje i sistematizuje znanja, kao i da ih čini upotrebljivim. Smisao učenja je promenjen i danas ga možemo definisati kao samostalan izbor činjenica, postavljanje pravih pitanja, sticanje veština za rešavanje problema. Uprkos tome što je znanje dostupnije nego ikada pre, danas je učitelj potrebniji nego ikada pre! Učenicima je potreban mentor, vodič kroz baze znanja i trener životnih veština.
Praksa je pokazala da je za učenike najbolje da imaju više predavača i da deca bolje napreduju uz tim učitelja. Od svog osnivanja, Osnovna škola „Savremena”, pionir na mnogim poljima osnovnoškolskog obrazovanja, insistira na otkrivanju i usavršavanju posebnih talenata svojih đaka. Zašto ne bi bilo tako i sa učiteljima? U prethodnoj školskoj godini ponudili smo školarcima od 1. do 4. razreda brojne sekcije mimo onih obaveznih. Najviše njih se opredelilo za robotiku, matematičko-logičke igre, kulinarstvo, plesnu sekciju i dramski klub na engleskom jeziku, a celo jedno odeljenje činilo je hor škole. Sve ove sekcije vodili su učitelji kojima ove veštine idu od ruke, bolje nego drugima, i rezultati su bili fantastični. Učitelji su u svojim sekcijama imali đake kojima ne predaju i na taj način su se svi učitelji i đaci naše škole međusobno upoznali i bili povezani tokom cele godine.
Pre nekoliko meseci pratila sam reportažu nastavnice koja spada u slavnih 50 najboljih edukatora Srbije, o školama u Finskoj koje je obišla ove zime. Skromni i uspešni, organizovani i vredni, Finci daleko prednjače u obrazovnim rešenjima novog doba. Ono što bih izdvojila jeste činjenica da se u mnogim osnovnim školama učitelji specijalizuju za pojedine razrede i da deca svake godine menjaju učitelje. U malo drugačijem obliku, ova ideja se pokazala dobrom i u našoj školi, kroz organizaciju rada sekcija u mlađim razredima.
Deca su u prednosti jer uče da se prilagođavaju različitim tipovima ličnosti. Uče da je promena prirodna stvar i da prevazilaze podele i razlike
Kada dete svake godine menja učitelja, ono uči veliku istinu – da su život i svet stalna promena. Onaj ko to rano nauči pošteđen je velikih i često neprijatnih iznenađenja. Što ranije, to bolje. Dete se navikava na različite metode rada, na različit pristup učenju i uviđanju i priprema se za predmetnu nastavu koja ga čeka od petog razreda. Manji je šok kada posle nekoliko različitih učitelja tokom četvorogodišnjeg školovanja dete dobije desetak novih nastavnika nego kada posle četvorogodišnje saradnje samo sa jednom osobom odjednom mora da se privikne na toliko novih edukatora.
Deca se prilagođavaju na različite tipove ličnosti, drugačije rešavanje međusobnih odnosa i imaju više mogućnosti da otkrivaju svoje talente. Jedan od mnogih benefita ovakvog rešenja jeste i taj da se učitelji specijalizuju za pojedine razrede, usavršavaju te programe, prate inovacije i promene tokom cele godine i u sledećoj godini unapređuju program za određeni razred. Prema profilu učitelja i specifičnostima njegovog rada, škola odlučuje koji će uzrast taj učitelj voditi i do kada. Dobro je i za organizaciju rada škole kada se učitelji specijalizuju za pojedine uzraste i usavršavaju rad sa njima.
Na ovaj način umanjuje se uticaj samo jednog edukatora – vaspitača – i pruža mogućnost da na razvoj ličnosti deteta utiče više različitih tipova ličnosti. Takođe, proizvod delovanja više učitelja na obrazovanje i vaspitanje učenika preduslov je za stvaranje širine pogleda na svet kod učenika. Naime, kada ima više učitelja, dete dobija dragocenu priliku da se upozna sa različitim karakterima, temperamentima, načinima rada, pa i stavovima, što je nemoguće ukoliko je upućeno samo na jednog učitelja. Zahvaljujući ovome, osnovac stiče širinu pogleda, otvorenost za različitosti i sposobnost prilagođavanja i komuniciranja sa različitim tipovima ljudi. Sve su ovo izuzetno važne veštine za život i rad u 21. veku.
U toku realizacije oglednih časova, korelacijskih časova, poseta časovima, učitelji i učenici su već naviknuti na mogućnost prisustva više edukatora u odeljenju. Zašto ovo ne bi postala praksa? I da odemo korak dalje – zašto bi se učitelji uopšte delili po odeljenjima? Možda je bolje od toga da nema jasne podele i da učenici mlađih razreda upoznaju više učitelja već od drugog razreda…
Osim toga, u školama je čest slučaj da učitelji odlaze na bolovanja, trudničko ili porodiljsko odsustvo. Tada je potrebno pronaći zamenu, a to je veoma složena i komplikovana procedura. Naime, treba pažljivo izabrati osobu koja će se slagati sa decom i biti u stanju da dostojno zameni odsutnog učitelja. Čak je i u tom slučaju deci ponekad potrebno i više meseci kako bi se privikli na novog učitelja. Međutim, ukoliko imaju više učitelja, za njih je promena prirodno stanje, u kome se izvrsno snalaze, a osim toga, zahvaljujući timu učitelja, ponekad nije ni potrebno dovoditi zamenu, već dužnosti odsutnog kolege preuzima tim. Na taj način deca u svakom trenutku dobijaju najbolje rešenje.
Dobar sistem koji podrazumeva tim ljudi u organizaciji nastave garancija je uspeha. Tako se greške svode na minimum, a roditelji nemaju razloga za brigu
U vezi sa iznetim otvara se pitanje zašto roditelji najčešće ne uviđaju prednosti ovakve organizacije nastave. Navika je prvi razlog. Osećaj povezanosti sa učiteljem i oslanjanje na ovaj kontakt, koji često izlazi iz profesionalnih okvira, drugi je i najčešći razlog za burne reakcije roditelja na promenu učitelja. Ali ako roditelj zna da je škola organizovana tako da uvek postoji neko kome se može obratiti za sva pitanja važna za školovanje njegovog deteta, onda zaista nema razloga za brigu. Što se tiče promene učitelja, ova velika izmena ustaljenih obrazaca može se izvoditi postupno, na primer da isti učitelj vodi đake u prvom i drugom razredu, a da se u trećem i četvrtom učitelji menjaju.
U Savremenoj osnovnoj školi postoje savetnice za upis i edukaciju i koordinatori za saradnju sa roditeljima. Ova dva važna servisa obavljaju pouzdane i obučene osobe koje su spona škole sa roditeljima, čak i kada je učitelj trenutno nedostupan. Takođe, postoji službena imejl-adresa sa koje uvek stižu blagovremeni i relevantni odgovori na sva postavljena pitanja. To se zove uređen sistem u kome pojedinac nije važniji od sistema. To je organizacija u kojoj nisu personalizovane zasluge, jer u edukaciji i vaspitanju učenika učestvuju i psiholog, i pedagog, i nastavnici izbornih predmeta, i pomoćni učitelj u produženoj nastavi. Učiteljsku službu obavlja ceo tim ljudi.
To je sistem koji je osmišljen tako da se napravi što manje grešaka i da se odgovornost za osetljiv učiteljski poziv podigne na viši nivo kako bi dobio značaj koji zaslužuje. Tako škola 21. veka prati promene koje su nastale u svim segmentima društva, pa i u obrazovanju.
Jasmina Franolić, direktorka Savremene osnovne škole
