Zašto je finsko obrazovanje najbolje na svetu?

Škole budućnosti zasnovane su na učenju veština za 21. vek, slobodi i kreativnosti

Finska je jedna od onih zemalja koja je ozbiljno shvatila pitanje obrazovanja. Sproveli su izuzetno detaljnu i temeljnu obrazovnu reformu koja je tokom godina donela brojne promene, što je u potpunosti unapredilo njihov obrazovni sistem. Ono čime se Finci mogu ponositi jeste činjenica da je u ovoj zemlji pojam „odliv mozgova” praktično nepoznat.

Ako se tome doda i činjenica da poslednjih nekoliko godina Finska nosi epitet i najsrećnije zemlje, postavlja se pitanje u čemu je njihova tajna i na osnovu kojih merila je finsko obrazovanje najbolje na svetu.

REZULTATI SU NESPORNI, A USPEH POTVRĐEN

Pokazatelj koliko se pažnje pridaje oblasti obrazovanja u Finskoj jeste činjenica da đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate na PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu.

Na ovom testiranju rešavaju zadatke iz stvarnog života, a ima i pitanja u kojima moraju da naprave odluke u vezi sa finansijama i pokažu da znaju kako se koriste informacije.

Finska je bila na prvom mestu u čak tri istraživanja sprovedena 2000, 2003. i 2006. godine, dok je u ostalim godinama bila visoko rangirana. Fascinantan je podatak da čak 93% studenata iz ove zemlje stiče svoju diplomu zahvaljujući ovom obrazovnom sistemu.

Postoji niz obrazovnih metoda koje Finci primenjuju u obrazovanju i drugačije su od onih na koje smo mi i većina ostalih zemalja navikli, a očigledno daju i rezultate.

NEMA STANDARDIZOVANIH TESTOVA, A UČENICI JEDNOG RAZREDA IMAJU VIŠE PREDAVAČA

Finska nema standardizovane testove. Sva deca širom ove zemlje ocenjuju se na individualnoj osnovi i „ravnaju se” prema sistemu ocenjivanja njihovog nastavnika. Ukupan napredak prati ministarstvo obrazovanja, koje vrši uzorkovanje grupa iz različitih škola. Na taj način kreativnost, mašta i stil predavanja nastavnika u velikoj meri određuju i opseg znanja, ali ne postoje nikakvi kruti okviri u kojima se znanje meri. Meri se samo ukupan napredak, koji je, upravo zbog pružene slobode i kreativnosti, s vremenom sve veći.

Dok većina zemalja obrazovni sistem vidi kao jedno veliko darvinističko takmičenje, Finci ga vide drugačije. U Finskoj vlada moto: „Pravi pobednici se ne takmiče”. Naime, Finski obrazovni sistem nije zasnovan na zaslugama. Tako ne postoje liste škola ili nastavnika sa najboljim rezultatima. To nije okruženje takmičenja – umesto toga je saradnja ono čemu se teži.

U Finskoj je praksa da u jednom razredu predaju dva ili čak tri nastavnika koja se međusobno nadopunjuju i pomažu učenicima koji nisu savladali određeni deo gradiva. Među učenicima se neguje duh vršnjačkog obrazovanja, pa se tako i učenici međusobno pomažu i stvaraju jedinstven proces učenja.

UČIONICA SE SMATRA PROSTOROM SLOBODE, A OSNOVNA I SREDNJA ŠKOLA SPOJENE SU U JEDNU

Mnogi školski sistemi toliko su opterećni poboljšanjem rezultata na testovima iz matematike da zaboravljaju da je učenicima, umesto opterećenja, potrebno srećno, harmonično i zdravo okruženje. Zato je jedna od ključnih stvari u reformi finskog obrazovanja pre mnogo godina bila ta da se školsko okruženje učini što slobodnijim mestom.

Dakle, sloboda dolazi kroz obrazovanje. To je ideal koji nije postavljen slučajno, budući da su prethodnom sistemu obrazovanja u Finskoj bile upućivane brojne kritike jer je, kako mnogi smatraju, podsećao na fabrike. Finska i njeno obrazovanje, kao nacionalnisl projekat, teže idealu slobode, te je ona odlučila da pripremi svoju decu za stvarni svet.

Stabilno okruženje nastaje onda kada vlada prijatna atmosfera i kada se učenici osećaju slobodno. Spajanje osnovne i srednje škole u jednu jeste još jedan od načina na koji je to ostvareno. Tako učenici ne prolaze kroz stresan period navikavanja tokom prelaska u drugu školu. Vrlo često isti nastavnici/profesori isprate učenike tokom celokupnog osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja.

POKRET OTVORENIH UČIONICA I SISTEM PROUČAVANJA FENOMENA

Nastava u kojoj se časovi pojedinih predmeta smenjuju jedan za drugim ne postoji u Finskoj. Naime, njihova reforma obrazovanja podrazumeva da je predmetna nastava zamenjena onim što Finci nazivaju proučavanje fenomena ili oblasti.

Na primer, učenici proučavaju oblasti/fenomene koji su interdisciplinarni i u kojima se prepliću konkretni, različiti nastavni predmeti. Ilustracija ovog pristupa može biti, na primer, tema Evropske unije, gde se pri učenju spajaju elementi ekonomije, istorije, jezika i geografije – umesto podučavanja pojedinačnih predmeta.

Nastava je prilagođena savremenom trenutku i na adekvatan način odgovara na potrebe modernog društva, odnosno priprema sve one koji se nalaze u sistemu obrazovanja za svet rada. Upravo je naglasak na tome da edukacija današnjice mora biti u korelaciji za razvojem ekonomije i modernog društva, jer potrebe tržišta rada i samih učenika nisu iste kao 90-ih godina prošlog veka.

Razlog uspeha finskih reformi može se, s jedne strane, tražiti i u činjenici da su ove reforme prihvaćene na nacionalnom nivou i podržane od strane finske vlade, što nije bio slučaj sa Pokretom otvorenog obrazovanja u Americi 70-ih godina prošlog veka.

Pokret otvorenih učionica je naglasak stavljao na neformalno i iskustveno učenje (learning by doing) i bio je podržan od strane onih koji su verovali da američki sistem obrazovanja, usmeren na nastavnika, ne omogućava razvoj i ostvarenje kreativnih potencijala učenika.

Obrazovanje u otvorenoj učionici odvijalo se bez standardizovanih testova i detaljnog nastavnog plana. Fokus je bio na učeniku i prostoru za učenje, koji je omogućavao iskustveno učenje i neposredan, slobodan kontakt sa stvarima, knjigama i ostalim učesnicima obrazovnog procesa. Primarna uloga nastavnika bila je da podrže individualni tempo učenja i da, kroz organizaciju prostora za učenje i metode rada, olakšaju proces učenja i pomognu đacima u sagledavanju značaja sadržaja koji uče. Upravo je finska obrazovna reforma bila bazirana na praksama Pokreta otvorenih učionica, što je brzo donelo uspeh.

Implementacija najboljih istorijskih ali i savremenih edukativnih praksi u sopstveni obrazovni ekosistem učinila je da Finska daleko ode po pitanju obrazovanja i postane model savremene prakse na koji će se ugledati obrazovni sistemi širom planete.

Sem toga, zahvaljujući dugogodišnjem ulaganju u obrazovanje i sistematskom pristupu, danas se ovaj sistem konstantno nalazi među najboljim obrazovnim sistemima na svetu.

Upravo je kroz Savremenu osnovnu školu finski model obrazovanja dostupan i u Srbiji.  Savremena je jedina škola u regionu koja kroz partnerstvo sa finskom školom New Nordic School zvanično svojim učenicima donosi finsko obrazovanje kroz Nordic Baccalaureate program. Kao finska škola, Savremena sa pravom nosi titulu škole budućnosti jer njeni osnovci dobijaju prestižnu kombinaciju najboljih elemenata domaćeg, finskog i međunarodnog obrazovanja.

Prijavite se

Upis za generaciju 2022/23. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »