„Moja bajka”. To je bila zadata tema na koju je trebalo da učenici V razreda Savremene osnovne škole napišu pismeni rad u kojem će, očekivalo se, otkriti sve one dečje maštarije o vilama i vilenjacima, superherojima sa čijim se figuricama igraju ili crtanim filmovima koje gledaju.
Međutim, rad Petre Malenić još jednom nam je svima pokazao na koji način deca vide svet oko sebe i koliko su roditelji, bake i deke bitni u njihovom životu.
I zato, u okviru rubrike #savremena(k)odkuće, prenosimo vam njenu bajku, u kojoj hrabra Zeta uspeva da se izbori sa strašnim Zmajem COVIDOM.
U bašti jednog dvorišta na Vračaru sedela je devojčica Maja sa svojom starom bakom.
Dok su uživale u pogledu na Hram Svetog Save, devojčica je zamolila baku da joj ispriča neku lepu bajku.
„Bako, da li znaš da mi ispričaš neku bajku?”, upitala je devojčica.
„Znam, dušo bakina. Znam jednu bajku na koju pomislim skoro svakog dana, ljubavi bakina…
Bajku o hrabroj Zeti u Redu Belih Anđela.
Priča se dogodila davno, u jednom gradu na obali dve reke, u vreme kada se u celom svetu cenilo ono što ne treba da se ceni i radilo ono što ne treba da se radi. U vreme kada je, dušo bakina, sve bilo nekako naopako.
To je bilo vreme straha. Vreme opasnih stvorenja koja su vladala svetom.
Svima je bilo jasno da se planeti bliži kraj jer su i zemlja i nebo bili otrovani.
Da bi nesreća bila još veća, Zemlju su napadali veoma opasni COVID Zmajevi. Sejali su strah na svakom ćošku, palili sve što su stigli, ubijali bez milosti i upozorenja sve one koji se nisu sakrili.Ponekad pomislim da je u tom vremenu sve što je dobro i pozitivno nestalo, a da je samo čisto zlo opstalo na Zemlji.
U tom naopakom vremenu živela je Zeta. Jedna sasvim obična devojka, koja je radila u jednoj od mnogih Kula spasa, u kojima su se lečili ljudi.
Imala je mnogo dobrih i humanih prijatelja, uz koje je pomagala drugima, a za koje u javnosti NIKO NIJE ZNAO NI DA POSTOJE.
Njihova misija nije bila da se hvale i ističu po rezultatima svog rada, već da samo pomažu i čine ljudima DOBRO.
Oni su radili po ceo dan i noć, bez nadoknade za svoj rad, jer su bili ponosni i ispunjeni zbog humanosti svojih svakodnevnih dela.
Jedne večeri nad njenim gradom nadvila se tama. Ogromne vatrene lopte su padale sa neba. Goreli su i nebo i zemlja. Veliki, najveći ikada viđeni Zmaj iz porodice COVIDA, Zmaj koji je nosio beleg sa brojem 19, napao je grad sa misijom da ga pretvori u pepeo, zajedno sa svima koji u njemu žive.
Svi stanovnici grada su pobegli u svoje podrume jer niko nije smeo da mu se suprostavi.
Zeta je sve to posmatrala nemoćno, dok se broj povređenih ljudi sve više i više uvećavao. COVID-19 je pravio haos, ljudi su postajali sve uplašeniji, a broj povređenih i stradalih je samo rastao.
Jednog jutra, dok je obilazila povređene u Kuli spasa gde je radila, ugledala je malog dečaka koga je ozbiljno povredio strašni Zmaj. U jednom trenutku nije mogla da sakrije svoj bes, uzviknuvši: ‘OVO JE STRAŠNA NEPRAVDA! DOSTA JE BILO! VREME JE DA MU SE SUPROTSTAVIMO I DA GA SAVLADAMO! ILI MI, ILI ON!’
Sakupila je sve svoje kolege, koje su je jednoglasno podržale, i hrabro izašla da se bore sa opasnim Zmajem.
Kada ih je ugledao, COVID-19 je zaurlao: ‘VI STE SVI LUDI, UNIŠTIĆU VAS SAMO SA JEDNIM DUVANJEM VATRE!’
Zeta je bila hrabra i ponosna, kao i sve njene kolege iz Kule spasa. Znali su da su slabiji od Zmaja, ali su hrabro stajali nasuprot zla koje je bilo spremno da ih sve uništi.
Za njihovu hrabrost ubrzo se pročulo i po drugim Kulama spasa, gde su sve njihove kolege, koje su bez obzira na veliki rizik u borbi protiv Zmaja krenuli SVI KAO JEDAN da im pomognu. Velika je bila njihova želja da konačno ustanu i da se suprotstave Zmaju.
Bitka je bila veoma teška i naporna, ali hrabrost Zete i njenih kolega bila je neverovatna. Zahvaljujući tome što su se svi udružili kao jedan i ni u jednom trenutku nisu posustali, ZMAJ JE KONAČNO POBEĐEN!
Za njihovu hrabrost pročulo se u celom svetu. Njene kolege iz drugih zemalja dobile su motiv da se udruže i obračunaju sa svim lošim zmajevima koji su sejali strah širom planete. Započeo je veliki rat u kome je ZLO KONAČNO POBEĐENO.
Ljudi su slavili pobedu, uzvikivali imena hrabrih boraca, na koje do tada niko nije ni obraćao pažnju.
Došlo je novo vreme. Sve se preokrenulo onako kako i treba da bude. U prvi plan su došli oni koji zaista vrede.
Planeta je ponovo počela da diše.
Novi, dobri Kralj, koji je proglašen od strane naroda da vlada celom planetom, pozvao je Zetu da joj uruči zahvalnicu i preda nagradu. Kada je otišla da je primi, Zeta se ponosno obratila kralju:
‘Poštovani kralju, hvala vam za nagradu koju želite da mi date, ali moram da vam kažem da sam ja nju već dobila. Moja nagrada je SLOBODA. Sloboda za moj narod i moje kolege iz svake Kule spasa na planeti, koji su se hrabro borili da pobede zlo, svi zajedno, svi kao jedan.’
„ELIZABETAAAA, gde steee?”, začuo se u daljini glas mog deke.
„Evooo naaas, ne briniii”, uzviknula je baka. „Pričam Maji priču o Belim Anđelima.”
Kada sam pogledala baku dok se obraćala dedi, videla sam joj suze u očima. Videla i shvatila da je MOJA BAKA u stvari „HRABRA ZETA”, bivša medicinska sestra iz Beograda u vreme kada je harao strašni koronavirus.
Shvatila sam da je ona jedna od Belih Anđela, svih medicinskih sestara i osoblja u belim mantilima, koji su kao jedan ponosno i neustrašivo obavljali svoju dužnost na prvoj liniji odbrane zdravlja našeg naroda.
„HVALA VAM, BELI ANĐELI”, rekla sam baki i snažno je zagrlila.
U Gradu na obali dve reke,
Petra Malenić, V-1,
Mart 2020
Bravo Petra! Uživali smo.
Leave a Comment