ZAVRŠAVAMO VELIČANSTVENU TURU U ČILEU + KUBA KAO IZNENAĐENJE

Nastavljamo obilazak Južne Amerike i njenih prirodnih lepota i zanimljivosti. Ali za kraj imam i jedno iznenađenje za vas – vodim vas na Kubu! Iako po položaju i lokaciji ovaj arhipelag pripada Severnoj Americi, odlučila sam da vas ipak ja povedem tamo, jer mentalitet njegovih stanovnika mnogo više liči na južnoamerički, verovatno i zbog država koje su kolonizovale ove predele. Da budemo najprecizniji, Kuba pripada Srednjoj Americi, budući da je reč o Karibima i arhipelagu Veliki Antili.

Uostalom, pripao mi je taj „nezahvalan” zadatak da vam pokažem najlepše predele na Zemlji. 🙂

Pošto smo odmorili oči gledajući na Anđeoski vodopad, vodim vas tamo gde nije baš tako lepo. Sada se sigurno čudite i pitate zašto na kraju da kvarimo utisak. Naravno da to nije istina – ili ipak jeste?

Dobro, neću vas držati u neizvesnosti, idemo u pustinju.

Ali se sada sigurno pitate šta tamo ima da se vidi osim gomile peska ili kamenja. Ima, i te kako ima. To nije bilo koja i bilo kakva pustinja nalik Sahari i drugima koje smo dosad već videli. To je pustinja koja je uglavnom sušna, prekrivena suvim, presuvim i ispucalim tlom. Ali to UGLAVNOM je ključni deo naše priče.

Dobro došli, dragi moji, u Čile i pustinju Atakama!

Pustinju Atakama čine brojni gejziri i rudnici, pre svega, bakra, ali ima jedno bogatstvo koje se javlja baš, baš retko. Jednom u nekoliko godina, a možda i ređe…

Pre nego što otkrijem tajnu, prvo mi kažite: kada pomislite na pustinju, na šta prvo pomislite, a da nije pesak? Visoke temperature, tačno, ali još nešto? Šta prouzrokuju visoke temperature? Sušu, tako je.

Ali ova pustinja je u tome posebna. Ne, i ona je sušna, odnosno uglavnom sušna. Čak se smatra najsuvljom pustinjom na svetu! Najsuvljim mestom na planeti! Ali kako priroda uvek ima svoje male trikove, postoji period u godini kada ovde padne neverovatno mnogo kiše i cela pustinja se pretvori u prelepu oazu cveća i života! Baš kul, zar ne?

Zahvaljujući fenomenu El Ninjo, ogromne količine kiše prekriju pustinju toliko da ona procveta! Ko se tamo zadesio baš u tom trenutku pravi pravcati je srećnik! Tolika količina lepote na jednom mestu istinski je melem za dušu! Uostalom, pogledajte sami kakva je Atakama u cvetu!

Pustinja Atakama u cvatu

Šta reći o zemlji koja je iznedrila Kubansku revoluciju i Če Gevaru (koji je doduše argentinski revolucionar)? O mestu u kom su ritam i salsa u krvi svakom stanovniku? Zemlji o kojoj je gotovo sve rečeno i poznato, a opet uvek intrigira i ima toliko neistraženih delova? O mestu na kome se čini da je vreme stalo u nekom mnogo lepšem, jednostavnijem i romantičnijem dobu?

Samo se osvrnite oko sebe dok šetamo po glavnom gradu Havani i videćete šarene, stare, ali prelepe zgrade i oldtajmere (uglavnom američke, i to marke „ševrolet”), koji vas vraćaju u pedesete i šezdesete godine prošlog veka. Da li ste znali da je Kuba zakonom zabranila izvoz ovih atomobila?

Ovo je posledica nekih manje lepih okolnosti – neprijateljstva sa SAD i embarga koji su uvele Kubi, ali nećemo kvariti utisak ovog nesvakidašnjeg okruženja. Ovde verovatno nemate internet i možete potpuno da se koncentrišete na uživanje i upijanje atmosfere.

Možemo da se provozamo i tako obiđemo najznačajnije lokacije u Havani, ali je dobro i prošetati, jer nas put praktično vodi od simbola Havane – El Kapitolija, preko Centralnog parka, velikom promenadom „Paseo del Prado”, sve do čuvenog Malekona.

Malekon je dugačak 8 km, počinje u Staroj Havani, čija je možda i najznačajnija lokacija katedrala, i završava se u Vedadu, koji nazivaju i Novom Havanom, a tako posebnim ga čine avenija sa šest traka, šetalište uz more i zid koji odvaja grad od mora.

Na kraju ove šetnje dolazimo do hotela „Nacional”, koji se nalazi u Vedadu i predstavlja svojevrsni simbol ovog grada i kubanske istorije – u njemu su odsedale najveće svetske zvezde i državni zvaničnici, a „video” je mnogo toga.

Vožnja Starom Havanom

Inače, ne znam da li ste znali da je ovde bejzbol nacionalni sport, a vrlo su popularni i boks i atletika. Obrazovanje i zdravstvo su im na vrlo visokom nivou.

Kuba je prepoznatljiva i po svojoj muzici i ritmu, koji predstavljaju mešavinu brojnih žanrova: latinoameričkih, španskih i afričkih. Ovde se igraju ne samo salsa već i mambo, rumba, ča-ča-ča, konga, habanera… Nije retkost da šetajući ulicama naiđete na ljude koji jednostavno plešu nasred ulice – došlo im je, to je deo njihovog mentaliteta, kulture.

Uvek možemo otići nekih 140 km dalje od Havane da još malo uživamo u savršeno belom pesku i tirkiznom moru Varadera – najpoznatijeg letovališta na Kubi. Ali to je uglavnom već poznato, svi turisti idu tamo. Mi ćemo otići na mesto gde donedavno nismo ni mogli da pristupimo i upoznati se sa netaknutom prirodom.

Ukrcaćemo se i na brodić i otići do Nacionalnog parka „Kraljičini vrtovi”, da ronimo sa ajkulama, kornjačama, ražama i meduzama. Ne plašite se?

Ovaj nacionalni park nalazi se u blizini manjih kubanskih ostrva koja su smeštena ispod glavnog i jedan je od najvećih morskih prirodnih rezervata na Karibima. Zaštitio ga je krajem osamdesetih godina Fidel Kastro, koji je i sam bio ronilac. Inače, ime (na španskom „Jardines de la Reina”) mu je dao još Kristofer Kolumbo u čast španske kraljice Izabele od Kastilje, koja ga je i poslala u ekspediciju. Samo ime dovoljno govori o lepoti podvodnog sveta u ovom parku. Hajde da se uverimo i sami!

Zaronimo u „Kraljičine vrtove”!

Dragi moji, našem putu je došao kraj. Sigurno je da postoje još mnoooga mesta koja smo mogli obići, ali, verujte mi, toliko lepote odjednom nije dobro za čoveka. 🙂 U svemu treba biti umeren, tako da i ovde treba ići polako. Sutra vas očekuje završna tura Australijom i Antarktikom sa mojom koleginicom Sarom Popov Petrović, u kojoj ćete, sigurna sam, još više uživati.

Nadam se da ste se i vi, kao i ja, posle ove ekskurzije dodatno zaljubili u prirodu Južne Amerike i Kube, ali i u njihove druge znamenitosti, te priželjkujem da ćete sada i sami moći da budete vodiči drugima, da ćete još mnogo toga naučiti i možda baš vi nekada meni, ali i svima nama iz Savremene, biti vodiči na nekom divnom putovanju!

Do sledećeg viđenja, ostanite zdravi, nasmejani i srećni, neka je vaš osmeh kao Atakama u cvatu, vaš ponos kao statua u Riju, vaša posebnost kao životinje sa Galapagosa, mir u duši kao sa Anđeoskog vodopada, a kultura i znanje nalik onima kod drevnih Inka.