Australija i Antarktik

Završavamo obilazak Australije i posećujemo
Antarktik, najhladniji kontinent sveta

Predah je kratko trajao. Nadam se da se niste mnogo umorili i da možemo da nastavimo naše zanimljivo putovanje. U našem poslednjem segmentu puta kroz Australiju očekuje nas još mnogo neverovatnih prizora i iznenađenja. 

Ronjenje počinje – na Velikom koralnom grebenu

Sad je vreme za nastavak puta, idemo na krajnji istok kontinenta, ali sada nećemo biti na kopnu, već idemo na ronjenje! Naša trenutna lokacija je Veliki koralni greben, najveći živi organizam na svetu, koji je vidljiv i iz svemira.

Veliki koralni greben

Ovaj prostor vrvi od života – na stotine vrsta korala, puževa, riba, sisara… Sigurna sam da znate da su korali vrlo osetljivi i da mogu živeti samo u određenim uslovima. Korali su životinje iako deluju kao biljke – priroda je neverovatna!

Jeste li gledali crtani film „U potrazi za Nemom”? Ako jeste, onda će vam ova vrsta ribe što u jatu trenutno pliva oko nas biti vrlo poznata. Ovo su Nemovi rođaci – klovn-ribice. Zar nisu iste kao u crtaću?

Frejzerovo ostvro – najveće peščano ostrvo na svetu

Vreme je da isplivamo na površinu i da napravimo kratak predah, a za to će nam poslužiti ovo peščano ostrvo. Idealno mesto za sunčanje i opuštanje uz zvuk talasa u pozadini. Otkriću vam jednu tajnu sada. Nije ovo bilo kakvo ostrvo, već je to najveće peščano ostrvo na svetu! Zove se Frejzerovo i ovde je vrlo živahno i bogato u pogledu živog sveta. Ali nemamo vremena za opuštanje, jer čeka nas još mnogo toga skrivenog u Australiji.

Pogled sa Frejzerovog ostrva

Vreme je za povratak na kopno i odmah nailazimo na jednu vrlo čudnu životinju. Liči na patku, ali nije patka, pliva u vodi, a nije riba, leže jaja, ali nije ptica. Pa šta je onda ovo?! To je čudnovati kljunar i, iznenadićete se, – on je sisar koji leže jaja. Svašta možete videti na ovom neobičnom kontinentu, zar ne?

Sledeća na maršruti Simpsonova pustinja

Mi sada idemo ponovo u dubinu australijske divljine i stižemo u Simpsonovu pustinju. Ovo je jedna od brojnih pustinja u Australiji. Možda niste znali, ali one pokrivaju skoro dve trećine kontinenta. 

Simpsonova pustinja

Mislim da imamo problem… Grupa čudnih ptica nalik nojevima preprečila nam je put. To su emui, još jedna vrsta koju možemo videti samo na ovom kontinentu. Liče na nojeve, ali su manji od njih i takođe ne mogu da lete.

Najniža tačka Australije na jezeru Er

Sada se krećemo ka jugu i stižemo do jezera Er, čija dubina doseže 15 metara ispod nivoa mora. Ovde je najniža tačka Australije! Iako deluje neobično, ovo jezero je slano, jer se nalazi u vrlo sušnim predelima, gde je isparavanje veoma veliko, pa je veoma često bez vode, baš kao i sada.

Jezero Er kada presuši

Mari – najduža reka Australije

Stižemo do glavne reke Australije – Mari. Odavde ćemo ploviti uzvodno prema jugoistoku. Reka Mari znači život za ovaj deo Australije, jer njene vode navodnjavaju plodno zemljište sa obe strane.


Reka Mari

kengur

Sa naše leve strane vidimo grupu od nekoliko kengura, ovo je druga vrsta – zapadni kengur – manji je od crvenog, ali podjednako interesantan i impresivan.

Kenguri su biljojedi, hrane se travom, biljkama, lišćem i, ono što je posebno zanimljivo, njihov sistem varenja je vrlo sličan kravljem. Iako ne liče, ipak sa njima dele jednu sličnost.

Mari je najduža reka Australije, čak 2.500 kilometara ima od izvora ka ušću. Mi plovimo uzvodno, pa se krećemo ka njenom izvoru i, kao što vidite, teren se postepeno menja i postaje sve viši. Prolazimo pored brojnih gradića duž obale – Mildure, Svon Hila, Ičuke i Vodonge. Kod mesta Vodonga izlazimo i odavde kreće naša brdsko-planinska avantura!

Trenutno smo na najvišoj tački Australije

Penjemo se prema najvišoj tački australijskog kontinenta – planini Košćuško. Ovo neobično ime duguje Tadeušu Košćušku, poljskom nacionalnom heroju. I uspeli smo, popeli smo na vrh! Sada pogled puca na sve strane, a mi se nalazimo na tačno 2.228 metara iznad nivoa mora. Setite se samo da smo ne tako davno bili na 15 metara ispod nivoa.

Pogled sa planine Košćuško

Krećemo prema severu. Preko brdovitog terena stižemo do još jedne zanimljive lokacije – Plavih planina. Vreme je da se upoznamo sa još jednim simbolom Australije – koalama. Ova simpatična malena bića liče na medvede, ali nemaju veze sa njima. Kao i kenguri, i one su torbari.

Koala na lokalnom jeziku znači „bez vode”, pa se zbog toga smatralo da one uopšte ne piju vodu. Istina je da je slabije unose, jer lišće kojim se hrane ima sasvim dovoljno tečnosti. Zbog toga one najveći deo svog vremena provode u krošnjama eukaliptusa.

Koala
Australija iz ptičije perspektive
Plaže u Australiji
Prirodne lepote Australije
Koale
Sidnejska opera

Tu dolazimo do još jedne jedinstvenosti Australije – drveta eukaliptusa. Zanimljvo je da ova vrsta naseljava celu Australiju i da se prilagodila svim uslovima – od veoma sušnih pustinja, do tropskih monsunskih predela. Pogledajmo sada sa ovog vidikovca nadole. U daljini se nazire naša sledeća stanica – grad Sidnej.

Dobro došli u Sidnej – najveći, ali ne i glavni grad Australije

Kada kažemo Australija, najčešće odmah pomislimo na ovaj grad. Sidnej je najveći i najstariji grad, ali ipak nije glavni, to je Kanbera. Posle boravka u prirodi prijaće nam šetnja kroz urbani predeo. 

Sidnej

Krećemo iz gradske luke, gde je smeštena impozantna i upečatljiva građevina, simbol grada – zgrada Sidnejske opere. Ulazimo u centralni deo grada sa visokim poslovnim zgradama i prelazimo preko čuvenog mosta, odakle se pruža impresivan panoramski pogled na ceo zaliv i grad.

Šetnja ovakvom metropolom zaista prija, ali nas čeka još jedna tajna koju treba otkriti. Ukrcavamo se na brod u gradskoj luci i nastavljamo dalje.

Pitate se gde idemo? Evo malog nagoveštaja. Svi volimo crtane filmove, ali da li se sećate ko to juri Duška Dugouška kroz šumu?

Sidnejska opera

Pravac ostrvo Tasmanija

Pogodili ste, to je tasmanijski đavo – Tasa! Idemo da vidimo njegove rođake, a gde drugde nego na ostrvo Tasmanija. Ime im je vrlo karakteristično, a kada ih čujete kako se oglašavaju, jasno vam je zbog čega su dobili epitet đavola. Iako deluju nespretno, ovi mali torbari veoma su brzi i odlično se penju po drveću. Nekada su živeli svuda po Australiji, ali sad ih ima samo ovde na ovom ostrvu.


Ostrvo Tasmanija

Ovde se naše putovanje po Australiji završava. Neverovatno je šta sve ovako mali kontinent krije i ima da ponudi. Australija možda jeste najmanji kontinent, ali njene prirodne lepote, biljni i životinjski svet i ljudi čine je beskrajnim izvorom inspiracije za sve one koji vole da istražuju, a to je baš idealno za nas!

Pre oproštaja u Srbiji, mašemo samom jugu sveta – Antarktiku

Pre nego što se pozdravim sa vama za ovo javljanje, hajde da nakratko posle vrele Australije posetimo i najhladniji i najjužniji kontinent na svetu, koji je gotovo uvek prekriven snegom i ledom – Antarktik.

Antarktik

Kontinent: Antarktik
Karakteristike: najhladniji i najjužniji kontinent, bez stalnih ljudskih stanovnika
Antarktik

Najniža temperatura koja je zabeležena ovde bila je –89,2 °C, i to 1983. godine u ruskoj stanici „Vostok”, a čak 98% kontinenta je pod ledom.

Najhladniji kontinent na svetu – Antarktik

Kao kontinent koji se može okititi sa verovatno najviše superlativa „najhladniji”, „najsuvlji”, „najvetrovitiji”), Antarktik nije naseljen ljudima, ali zato ima bogatu floru i faunu koja može da se prilagodi ovako niskim temperaturama. Zato su pingvini verovatno prva asocijacija mnogih kada neko kaže „Antarktik”. Pored njih, ovde možemo da vidimo i foke, morske leoparde, kljunaste i grbave kitove i još oko 20 vrsta drugih ptica.

Kontinent Antarktik
Pingvini
Sante leda na Antarktiku
Polarni medved
Život na Antarktiku

Antarktik je okružen hladnim Južnim okeanom ili Antarktičkim okeanom, kako se drugačije zove. Postoje turističke ture na Antarktik, ali zanimljivo je da su tamo zabranjeni hrana, piće, cigarete i bilo šta što može narušiti ovaj eko-sistem.

Napuštamo Antarktik i krećemo ka Srbiji. Javljamo se danas sa naše prve srpske destinacije, sa Fruške gore.

Prijavite se

Upis za generaciju 2021/22. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »