U nedelji kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv rasizma, 21. mart, aktivnosti u Savremenoj osnovnoj školi bile su usmerene ka negovanju solidarnosti i borbi protiv rasne diskriminacije i rasizma. Učenici su pisali pisma drugarima širom planete, upućujući im reči podrške i saosećanja, izražavajući sopstvene misli o svetu.
Dečje poruke su univerzalne. Neko je davno rekao: „Deca će spasiti svet.” Nedelja u kojoj se sećamo tragičnog 21. marta bila je posvećena, između ostalog, i učenju o tome zašto je solidarnost važna.
Ono što su učenici naučili jeste: Solidarnost nas uverava da nismo sami. Empatija oslobađa od straha. Jedino uz solidarnost svet ima smisla. Ali solidarnost ne sme nikad da se pretpostavlja i da se uzima zdravo za gotovo. Jasni dokazi da ona stvarno postoji neophodni su ljudima.
Dečja pisma bila su dirljiva, tačna, beskompromisno etična i ljudska. Kada se malo bolje zamislimo nad onim što nam poručuju savremeni osnovci, ostaje nam samo da se zapitamo da li su oni ovde ti koji uče ili oni treba da podučavaju svet.
Ovako je glasilo jedno od pisama upućeno nepoznatom drugaru u nepoznatoj državi, ali sa jasnim, univerzalnim i snažnim porukama:
Dragi prijatelju,
Svet se raspada. Podelili smo se na bele, crne i žute vrste. Užasno je to što stvari nad kojima nemamo kontrolu čine da se osećamo bolje ili gore. Usta ljudi su dobro zapušena, naše mišljenje ostaje u našim umovima, i nema načina da izvučemo svoj glas – da se čuje. Ne možeš da govoriš, da vrištiš, da tražiš pomoć, da predložiš… Previše smo slepi. Ne možemo da vidimo ispod kiše. Nikada ne kopamo dublje da vidimo dobro u nekome. NE SUDI ČOVEKU/ŽENI PO BOJI KOŽE. Ali napravljen je napredak. U zajednicama širom sveta postoje ljudi koji su prihvaćeni onako kako treba. Ja ne vidim crnog ili žutog ili belog čoveka. Ja vidim ljude. Ja vidim duše izgubljene u lavirintu osuda, koji vodi ka sumnji i nepoverenju.
Zato budi razuman.
Matija Baketarić, V-1
Međunarodni dan borbe protiv rasizma obeležava se u znak sećanja na dan kada je 1960. godine, u Šarpvilu, u Južnoj Africi, policija otvorila vatru i ubila 69 ljudi koji su mirno protestovali protiv zakona o ispravama koji je bio deo rasističke politike aparthejda. Proglašavajući ovaj dan 1966. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala je međunarodnu zajednicu da udvostruči svoje napore u eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.
Kako se sugeriše, rasizam sa svim svojim pojavnim oblicima neće nestati ako ga negiramo i ignorišemo. Borba protiv rasizma nalaže da svi nadležni organi efikasno reaguju i kažnjavaju izvršioce rasističkog nasilja i one koji šire rasnu mržnju i netrpeljivost.
Nada definitivno postoji. Iako je rasna diskriminacija često prisutna u raznim oblastima društvenog života, kapacitet da naredne generacije to prevaziđu je veliki. Motivacija savremenih učenika, ali i njihovih vršanjaka da se sa ovakvim temama izbore – puni elana, duha i podstreka – daje nam do znanja da projekti ovog tipa imaju smisla i da ih treba kontinuirano sprovoditi u osnovnom školstvu.
