Kako učenici Savremene otkrivaju svet jezika „u tuđim cipelama“. Učenici Savremene osnovne škole započeli su novu etapu učenja stranih jezika — kroz igru uloga, kreativne simulacije i situacije iz stvarnog života. Ovaj pristup, zasnovan na savremenim pedagoškim praksama i članku „Jezik u njihovim cipelama: Igra uloga u učenju jezika“, omogućava deci da jezik ne uče napamet, već da ga žive, osećaju i koriste. Učenici su kroz različite aktivnosti istraživali kulturu, način razmišljanja i komunikaciju ljudi iz celog sveta, razvijajući pritom empatiju, radoznalost i sigurnost u govoru.Učionice Savremene pretvorile su se u male pozornice na kojima učenici „ulaze“ u različite uloge: turista, prodavaca, putnika, doktora, stanovnika drugih zemalja… Kroz simulacije stvarnih situacija učenici su uvežbavali vokabular i gramatičke strukture, ali mnogo važnije — učili su da komuniciraju spontano, prirodno i sa razumevanjem konteksta.
Ovaj pristup, istaknut u Globetrotters projektu, pokazao je kako igra uloga razvija jezičku sigurnost. Učenici su govorili bez straha od greške, improvizovali, kreirali dijaloge i učili da misle na stranom jeziku. Istovremeno su razvijali interkulturalnu svest — shvatali su zašto se ljudi u različitim kulturama pozdravljaju drugačije, kako funkcionišu običaji i zašto je važno razumeti perspektivu drugog.
Ovakvo iskustveno učenje pružilo im je osećaj slobode, ali i ponos jer su uviđali da zaista mogu da govore jezik koji uče.
Učenici su, uz podršku nastavnika, kreirali male „tematske svetove“ u učionicama: pijace, aerodrome, recepcije hotela, restorane, putne agencije, metro stanice. U tim prostorima praktikovali su jezik tako da svaka reč ima realnu funkciju: poručiti nešto, pitati za cenu, rezervisati putovanje, predstaviti sebe ili objasniti problem. Deca su koristila rekvizite, kartice, igračke, mape, pa čak i digitalne alate kako bi scene bile što realnije.
Učenici su na taj način razvijali:
Ovaj vid nastave pretvorio je učenje u igru, a igru u duboko pedagoško iskustvo koje ostaje zapamćeno. Upravo zato je igra uloga ključni deo Globetrotters pristupa — jer deca najbolje uče kada se osećaju slobodno, radoznalo i uključeno.
Ključna poruka ovog projekta nije samo jezička veština, već razvoj razumevanja i empatije. Učenici Savremene kroz ove aktivnosti naučili su da je svaki jezik most koji povezuje ljude i kulture. Ulazeći u uloge različitih likova, vežbali su da razumeju tuđa osećanja, situacije i perspektive. Kroz diskusije posle svake simulacije govorili su o tome:
Ovaj deo rada razvio je kod dece kritičko mišljenje, ali i emocionalnu inteligenciju, jer jezik više nije bio samo skup reči — postao je način povezivanja sa svetom.Globetrotters projekat u Savremenoj tako je još jednom potvrdio da prava snaga učenja leži u iskustvu, igri i razumevanju drugih. Učenici su naučili mnogo više od novog vokabulara — naučili su kako se misli, oseća i komunicira u drugim kulturama, i to je znanje koje nosi trajnu vrednost.
