Lako i brzo učenje padeža uz pomoć trikova 

Ah ti padeži… Mnogim učenicima, a i ponekim roditeljima zadaju prilično muke. U srpskom književnom jeziku ima ih čak sedam, a svi nose latinska imena, odgovaraju na različita pitanja, imaju posebna značenja sa mnogo pravila, ali i izuzetaka od pravila… Nije nikakvo čudo što se ponekad jednostavno pitate kako sve to naučiti.

Međutim, da li je baš zaista tako teško? Možda ćete se iznenaditi kad čujete, ali zapravo i nije. 

Odaćemo vam jednu tajnu:

• ne samo da se padeži u srpskom jeziku mogu lako i brzo naučiti, već postoje trikovi kako da ih što brže zapamtite, bez muke i bubanja.

Zato, ukoliko želite da brzo ovladate padežima, ostanite sa nama.

Ali idemo redom…

Šta su uopšte padeži?

Najjednostavnije rečeno, padeži su različiti oblici jedne iste (promenljive) reči. Dakle, reč koja se menja kroz padeže ima različite nastavke, koji označavaju posebne odnose u koje ona stupa u konkretnoj rečenici.

Možda vam promena reči po padežima zvuči komplikovano, ali zapravo i nije toliko:

• • Na primer, kada čujete ili izgovorite reč avion, aviona, avionu… Sve je to jedna reč: avion, ali sa različitim nastavcima, pa tako i u različitim padežnim oblicima. Pritom treba voditi računa da imenice mogu biti u jednini ili množini, pa isto važi i kad imamo množinu od imenice avion: avioni, aviona, avionima…

Postoje jezici bez padeža i, naravno, oni sa njima. Engleski jezik gotovo da nema padeže, dok ih srpski ima sedam. Međutim, pre nego što zažalite što se niste rodili na engleskom govornom području, treba da znate da postoje i jezici poput finskog koji ima čak 15 padeža ili mađarskog sa neverovatnih 18 padeža i brojnim izuzecima. Tu je i češki jezik koji se govori na Kavkazu sa nedostižna 64 padeža i koji je danas nažalost u izumiranju. Verovatno vam sada sedam padeža na srpskom ne zvuči toliko strašno.

I nije, zato hajde da se upoznamo sa padežima u srpskom jeziku i trikovima za njihovo brzo savladavanje.

Padeži srpskog jezika

Verovali ili ne, ali jedna od lepota našeg jezika upravo su padeži. A kako to često u životu biva, za lepotu je potrebno potruditi se. 

Srpski književni jezik razlikuje sedam padeža (i u jednini i u množini):

1. nominativ,
2. genitiv,
3. dativ,
4. akuzativ,
5. vokativ,
6. instrumental,
7. lokativ.

U srpskom jeziku po padežima se menjaju imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi (od 1 do 4). 

Neki dijalekti srpskog jezika imaju manji broj padeža, zbog čega je učenicima sa ovih područja nešto teže da savladaju ovu lekciju. Naime, u mestima gde se u govoru koristi svih sedam padeža učenici ne greše prilikom njihove upotrebe. 

Dok govore, oni prirodno i intuitivno stavljaju reč u odgovarajući oblik, a sa ostalim govornicima to baš i nije tako prirodno i intuitivno pa moraju da se potrude dodatno kako bi ih savladali.

Takođe, stranci koji uče naš jezik moraće da se malo pomuče kako bi ovladali svim oblicima. To nije ništa čudno, a ni nepremostivo. Ukoliko učite ruski ili bilo koji drugi jezik sa padežima, videćete da to što naš jezik takođe ima padeže ne olakšava ovladavanje padežnim sistemom drugog jezika.

Prva stvar koja će vam na tom putu pomoći jeste da naučite pitanja koja se javljaju uz svaki od njih.

Pitanja za padeže

Nema potrebe da se padeži u srpskom uče napamet. Kako biste pogodili tačan oblik imenice u odgovarajućem padežu, probajte da naučite pitanja koja idu uz svaki padež. Odgovor na to pitanje daće vam padežni oblik date reči.

Nominativ – ko, šta: čovek

Genitiv – koga, čega: (od) čoveka

Dativ – kome, čemu: čoveku

Akuzativ – koga, šta (vidim): čoveka

Vokativ, odnosno padež dozivanja: Hej, čoveče

Instrumental – s kim, čim: sa čovekom

Lokativ – o kome, na čemu: o čoveku

Ova pitanja bi trebalo da naučite napamet, ali ukoliko vam je već teško da pored svih tih latinskih imena učite još i pitanja, postoji jedan način koji vam može olakšati njihovo pamćenje.

Naime, značenje naziva svakog padeža pomoći će vam da se prisetite pitanja koja idu uz njega. 

Značenje naziva padeža

1) Nominativ je prvi padež i nastao je od latinskog nomen, što znači ime. Otuda pitanje ko, šta: Marko, konj, auto. Dakle, nominativ je osnovni padež jer predstavlja ime svakog predmeta.

2) Genitiv je nastao od genus, što u prevodu znači poreklo. Dakle, zato imamo pitanje (od) koga, (od) čega. Od čega je ova haljina – od pamuka. Od koga smo dobili ovo – od druga.

3) Dativ potiče od reči dare – darivati. Otuda pitanje kome, čemu: Poklanjam ovo (kome) Darku.

4) Akuzativ nastaje od ne baš popularne reči accusare, što u prevodu znači optužiti. Otuda pitanje koga, šta: Optužujem (koga) njega.

5) Vokativ se razlikuje od svih padeža zato što jedini nema pitanje, već se koristi u tu svrhu neki uzvik, npr. hej. Odmah će vam biti jasno zbog čega kada saznate njegovo poreklo. Vokativ je dobio ime od reči vocare, što znači zvati. Otuda se on još naziva i padež dozivanja: Hej, druže, čuješ li me?

6) Instrumental potiče od lat. instrument i znači sredstvo. Zbog toga uz njega imamo pitanje s kim, čim: Obojili smo vrata farbom.

7) Lokativ potiče od locatio, lokacije, i često se koristi da označi mesto gde se neko nalazi: Evo me u kafiću. Kada postavimo pitanja o kome, na čemu, dobijamo upravo oblik kafiću.

Da biste u potpunosti ovladali padežima i mogli da ih prepoznajete, neophodno je da naučite kako se oni u rečenici koriste i sa kojim se predlozima javljaju. Kada to znate, mnogo vam je lakše da odredite padežni oblik svake reči, a nećete ni biti u situaciji da pomešate padež ukoliko reč ima isti oblik u nekoliko padeža.

Šta padeži zapravo rade u rečenici?

Pre svega, treba da znate da padeži u srpskom jeziku mogu biti nezavisni i zavisni.

Samo su nominativ i vokativ nezavisni padeži, javljaju se uvek bez predloga i mogu stajati samostalno. Ostali padeži su zavisni i mogu se javiti sa predlogom ili bez njih. Jedini izuzetak je lokativ, koji se uvek javlja sa predlozima.

1. Nominativ je nezavisan padež i uvek se javlja bez predloga. 

Primer: gitara; dobar fudbaler; lepo mesto.

1. Genitiv se može upotrebiti da označi pripadnost, poreklo, deo neke celine. On je nešto komplikovaniji padež jer postoji više (značenja) genitiva:

• prisvojni genitiv (koji označava kome nešto pripada): Greh njene majke.
• partitativni genitiv (označava deo ili količinu nečega): Doneo je nešto hrane. (Iz rečenice je jasno da se nosi deo hrane, a ne sva hrana.)
• ablativni genitiv (označava poreklo): Gitara je napravljena od drveta.

Ovaj genitiv takođe označava udaljavanje, što znači da u rečenici u kojoj se on nalazi mora nešto da se odvoji, na primer: Pao je sa bicikla.

Osim ova tri značenja, genitiv može biti i opisni (kvalitativni), sa mesnim i vremenskim značenjem, načinskim i uzročnim značenjem i, napokon, namernim (ciljnim) značenjem.

Genitiv se može javiti uz mnoštvo predloga, a neki od najčešćih su: od, do, iz, sa, ispred, iza, izvan, niže, pre, uoči, posle…

1. Dativ označava pravac, smer ili cilj kretanja, a takođe i namenu. 

Primer: Mi ćemo krenuti ka tebi.

Kada se dativ javi sa predlozima, to su najčešće ka, prema, blizu, nasuprot.

1. Akuzativ se koristi da označi objekat radnje, ali takođe pravac kretanja i mesto. 

Primer: Ide niz ulicu pevajući. 

Najčešći predlozi uz koje se javlja: kroz, niz, uz, za…

1. Vokativ se koristi za dozivanje i, kao što smo rekli, upotrebljava se bez predloga, a u rečenici se odvaja zapetama. 

Primer: Gde si, druže, nema te sto godina.

Pojedina lična imena mogu dovesti učenike u nedoumicu. Tako je često pitanje kako glasi vokativ imena Maja ili Andrej.

Vokativ ženskih imena koja se završavaju na –a i imaju dugouzlazni akcenat glasi: Majo, Saro, Ivo, Jano…

Za razliku od njih, ženska imena sa kratkim akcentom, dvosložna sa dugosilaznim, kao i trosložna i višesložna ženska imena (izuzev imena sa nastavkom -ica) imaju vokativ jednak nominativu: Ana, Anja, Sanja, Branka, Jovana, Olivera, Tatjana…

Kada je u pitanju vokativ muškog imena Andrej, prema pravilima srpskog jezika, ispravan oblik je Andreju, međutim u govornom jeziku uglavnom se upotrebljava oblik koji je jednak nominativu: Andrej, koji nalazimo i u Pravopisnom rečniku srpskog jezika Milana Šipke.

1. Instrumental je padež kojim se označava društvo ili sredstvo vršenja radnje. Pazite sad: ova caka će vam olakšati način upotrebe instrumentala. Kada je u pitanju društvo, instrumental se upotrebljava sa predlozima.

Primer: Bio sam sa Ivanom. 

Nasuprot tome, kada je reč o sredstvu, uvek se upotrebljava bez predloga.

Primer: Pišem olovkom. (nepravilno bi bilo: sa olovkom).

Najčešći predlozi uz instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za.

1. Lokativ označava mesto na kome se nešto nalazi, odnosno objekat o kome govorimo. 

Primer: Nalazimo se u školi.

Ovaj padež se uvek upotrebljava sa predlozima, i to: na, o, po, pri, u.

Trikovi za lakše učenje padeža

E sad, to što postoji, kako smo rekli, sedam padeža za jedninu i množinu ne znači da postoji i 14 različitih oblika svake reči. Dobra vest je da mnoge reči u različitim padežima imaju iste oblike, razlikuju se samo donekle u akcentu.

Kao prilikom učenja tablice množenja, gde koristite različite trikove kako biste broj mogućih kombinacija smanjili, tako i prilikom učenja padeža, u zavisnosti od toga koja se reč menja, postoje trikovi koji će vam pomoći da lakše naučite promenu reči po padežima. 

Trikovi za lakše menjanje imenica kroz padeže

Imenice mogu biti muškog, ženskog i srednjeg roda, u jednini ili množini:

dečak, dečaci – muški rod;

devojčica, devojčice – ženski rod;

selo, sela – srednji rod;

1. Kod svih imenica bilo kog roda ili broja dativ i lokativ će uvek biti isti. Dakle, ukoliko znate treći padež, znate i sedmi.

Dativ jednine/množine: kome, čemu: dečaku, dečacima (m. rod), devojčici, devojčicama (ž. rod), selu, selima (sr. rod);

Lokativ jednine/množine: o kome, o čemu: (o) dečaku, (o) dečacima (m. rod), (o) devojčici, (o) devojčicama (ž. rod), (o) selu, (o) selima (sr. rod);

1. Kod svih imenica u množini dativ, instrumental i lokativ su uvek isti. To znači da vam ostaje da naučite samo još četiri padeža, a kada uzmemo da nominativ svi znaju, a da biste pronašli vokativ, potrebno je samo da dozovete nekog, to znači da vam ostaju samo još dva padeža: genitiv i akuzativ.

Dativ množine: dečacima, devojčicama, selima;

Instrumental množine: sa dečacima, sa devojčicama, selima;

Lokativ množine: o dečacima, o devojčicama, o selima;

1. Akuzativ je za sve imenice srednjeg roda u jednini isti kao nominativ, takođe i za imenice muškog roda u jednini koje označavaju nežive pojmove, kao i za imenice ženskog roda u množini. 

Nominativ: selo (sr. r.)

Akuzativ: selo (sr. r.)

Nominativ: sto (m. r.)

Akuzativ: sto (m. r.)

Nominativ množine: devojčice (ž. r.)

Akuzativ množine: devojčice (ž. r.)

1. Napokon, kod imenica srednjeg roda u jednini vokativ je uvek jednak nominativu, a u množini to važi za sve imenice, bez obzira na rod.

Nominativ jednine: selo;

Vokativ jednine: selo;

Nominativ množine: dečaci, sela, devojčice;

Vokativ množine: dečaci, sela, devojčice;

Dakle, kada budete učili konkretne imenice, uvek će biti ponavljanja oblika, što pamćenje ispravnog oblika u velikoj meri olakšava.

Trikovi za menjanje prideva kroz padeže

Kao i imenice, i pridevi imaju sva tri roda i oba broja. To je i logično jer oni idu uz imenice, sa kojima treba da se slažu.

I kod prideva postoji dosta olakšavajućih okolnosti. Na primer:

1) dativ i lokativ prideva u jednini u svim rodovima su isti, dok se u množini poklapaju i sa instrumentalom.

Primeri:

Muški rod

Dativ jednine: dobrom čoveku;

Lokativ jednine: o dobrom čoveku;

Dativ množine: dobrim ljudima;

Instrumental množine: sa dobrim ljudima;

Lokativ množine: o dobrim ljudima;

Ženski rod

Dativ jednine: lepoj devojci;

Lokativ jednine: o lepoj devojci;

Dativ množine: lepim devojkama;

Instrumental množine: sa lepim devojkama;

Lokativ množine: o lepim devojkama;

Srednji rod 

Dativ jednine: bogatom selu;

Lokativ jednine: o bogatom selu;

Dativ množine: bogatim selima;

Instrumental množine: bogatim selima;

Lokativ množine: o bogatim selima;

2) prideve u srednjem rodu možda je i najlakše zapamtiti jer su i u jednini i u množini nominativ, akuzativ i vokativ jednaki.

Nominativ jednine: lepo selo;

Akuzativ jednine: lepo selo;

Vokativ jednine: lepo selo;

Nominativ množine: lepa sela;

Akuzativ množine: lepa sela;

Vokativ množine: lepa sela;

3) ukoliko se pridev odnosi na imenicu koja označava živo biće, akuzativ muškog roda jednine biće jednak genitivu, u suprotnom je jednak nominativu.

Genitiv jednine: lepog Jove;

Akuzativ jednine: lepog Jovu;

Nominativ jednine: lep dan;

Akuzativ jednine: lep dan;

4) ova opozicija živo/neživo važi samo ukoliko je u pitanju muški rod jednine. U ženskom i srednjem rodu jednine, kao i u množini sva tri roda, ona ne utiče na promenu.

Kako da se ne zbunite na kontrolnom ili pismenom?

Često na kontrolnom, pismenom ili u okviru domaćeg učenici imaju zadatak da prepoznaju odgovarajući padež imenice, prideva ili zamenice. Međutim, šta ako taj oblik reči odgovara više padeža istovremeno? Kako znati koji je pravi?

Ono što se pokazalo kao korisna i olakšavajuća okolnost prilikom učenja padeža sada odjednom postaje razlog zbunjivanja.

Ali nemojte brinuti. Dovoljno je da se podsetite značenja padeža, predloga uz koje se najčešće javlja (ukoliko je u rečenici dat sa predlogom) i da razmotrite kontekst rečenice u kojoj se odgovarajuća reč nalazi. Tako, na primer, ukoliko imate rečenicu:

Sedim u kafiću.

U kom padežu je boldovana reč? 

Kada bismo gledali samo oblik kafiću, utvrdili bismo da on odgovara istovremeno i dativu i lokativu. Međutim, može biti samo jedan. Dakle, koji je?

Odgovor je zapravo lako dati.

Samo se setimo značenja padeža i predloga koji idu uz njega. Lokativ označava lokaciju, dakle mesto na kome se neko/nešto nalazi, a često se pored njega nalazi predlog u. Dakle, u ovom slučaju reč kafiću je lokativ.

Rečenica može da glasi i drugačije, npr.:

Poklonio je svoju sliku omiljenom kafiću. 

Sada je jasno da je reč o dativu jer on označava namenu, darovanje.

Dakle, uvek reč posmatrajte u kontekstu rečenice, a potom se setite značenja svakog padeža i biće vam jasno u kom padežnom obliku se nalazi tražena reč.

Nadamo se da će vam objašnjenja i trikovi u ovom tekstu pomoći da lakše savladate padeže. Naravno, kao i za sve predmete, ključna stvar je kvalitetna nastava.

U Savremenoj osnovnoj školi nastava je prilagođena učeniku

Bez obzira koliko su talentovana, većina dece u nekom trenutku ima problem sa određenim lekcijama u školi. Bilo da su to poteškoće sa čitanjem, računanjem ili usvajanjem padeža, u zavisnosti od stila učenja i afiniteta deteta nešto će mu ići lakše, nešto teže.

U Savremenoj osnovnoj školi nastava se prilagođava stilu učenika, njegovim potrebama i talentima. Zahvaljujući personalizaciji programa, ali i savremenoj edukativnoj tehnologiji, nastava se prilagođava pojedincu, zbog čega učenik može da nauči sve, zato što mu je gradivo prezentovano na način koji odgovara njegovom stilu učenja.

U nastavi jezika obično su bolji učenici koji imaju razvijenu verbalnu inteligenciju, dok oni sa slikovnim ili matematičkim tipom inteligencije mogu ponekad imati određenih problema. Međutim, zahvaljujući posvećenim nastavnicima, najmodernijim metodičkim pristupima i savremenoj tehnologiji, nastava jezika prezentuje se i na način koji je pogodan učenicima kod kojih je dominantan vizuelni ili matematičko-logički način usvajanja gradiva. Otuda svi učenici postižu dobre rezultate iz svih predmeta. U Savremenoj se vodimo pristupom: ne postoji predmet koji teže ide, postoji samo pravi ili pogrešan način predavanja.

Zbog toga je Savremena osnovna škola mesto u koje se ide sa osmehom, koje u deci budi ljubav ka učenju i istraživačku radoznalost i gde svako dete nalazi svoje mesto pod suncem.

Dođite da se zajedno radujemo učenju i druženju.