Godine 1961, 26. oktobra, svet je obišla vest da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Slavni pisac sačekao ju je u stanu u centru Beograda, u kome je živeo. Kasnije je otputovao u Stokholm, gde mu je pre tačno 60 godina dodeljeno ovo prestižno priznanje. U čast našem nobelovcu, savremeni osnovci su se upoznali sa životom Ive Andrića i njegovim delima.
Učenici su pričom o liku i delu Ive Andrića započeli čas na kom su obeležili šezdesetogodišnjicu od dodele Nobelove nagrade za književnost. Nastavnica im je predstavila važnost te nagrade i značaj Andrićevog dela u kontekstu tadašnjeg pogleda na svet.
Ljudi prolaze, ali dela ostaju. Ivo Andrić će kroz svoja dela večno živeti. Ovom lepom misli nastavnica Marija Šaponjić petake je uvela u jedan od inspirativnijih časova i pročitala im Andrićev govor „O priči i pričanju” sa dodele Nobelove nagrade , a onda su učenici pogledali i video-zapis samog proglašenja nagrade.
Ovo je deo govora koji je savremene učenike posebno zadivio i približio im atmosferu tadašnjeg vremena:
Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj odgovarajući prilog.
Kraj časa je dočekan iskrenim aplauzom, a učenici su se složili kako jedva čekaju časove srpskog jezika i književnosti na kojima će obrađivati Andrićeva dela.
Knjige su iskreni prijatelji dece i odraslih. Trudimo se da savremeni osnovci razviju ljubav prema književnosti, jer čitanje knjiga obogaćuje govor novim izrazima, oplemenjuje ličnost i razvija kulturu. Sa svakom pročitanom knjigom deca saznaju nešto novo i prodiru u dubine drugih ljudi, što im omogućava da razvijaju inteligenciju, moć diskutovanja i maštovitost dok stvaraju sliku o likovima.
Ona je primer koliko je lepo negovati ljubav prema književnosti od najranijeg doba.
