Nekada davno, mnogo pre nego što smo za Prvi maj počeli da se okupljamo kod baka i deka na ručku ili da idemo u prirodu da se igramo uz miris tatinog roštilja, živeo je jedan Zmaj. Pravi, pravcati Zmaj, sa sve belim, gustim brkovima. Ali on nije bljuvao vatru, nego ljubav i čistu poeziju.

Rodio se pre gotovo dve stotine godina i u prvo vreme svog zmajevskog života živeo je u rodnom Novom Sadu. Marljivo je učio, slušao roditelje, snažio svoj skriveni dar i nesebično pomagao drugima.

Kad je porastao i stasao za veliku školu, morao je da ode iz svoje sobe jer u to vreme nije bilo interneta, učenja na daljinu i pametnih uređaja. Tada se učilo sa požutelih, na ivicama pocepanih komada papira, na kojima su lekcije bile ispisane pomoću guščjeg pera umočenog u mastilo.

Otišao je najpre u Bratislavu, pa onda i u Beč, prestonicu tadašnje Austrougarske, zemlje koja više ne postoji, ali je u to vreme bila veoma snažna, uticajna i izuzetno napredna. I u svoj Novi Sad se vratio kao svršeni student prava. Ali i kao već veliki i snažan Zmaj.

Samo psssst, tiho, to još niko ne zna.

Živeo je dugo, čuvajući tu svoju supermoć samo za sebe i bliske prijatelje. Oni su se družili, razmenjivali rukopise sa pesmama i pričama, razgovarali ili, bolje reći, šaputali o ljubavi, drugarstvu i ozbiljno se bavili svim onim teškim poslovima za koje su se školovali.

Ali voleli su pisanje. Hm, možda je to i preblaga reč. Oni su obožavali pisanje. I tako, dogovorili su se da pokrenu jedan časopis pod imenom „3. мај”. To je bila njihova šifra, koja, ispisana ćirilicom i po svim pravopisnim pravilima, idealno skriva najstrože čuvanu tajnu, za koju niko nije znao.

Međutim, pogrešili su u samo jednoj jedinoj sitnici – zaboravili su da postoje ljudi koji ne znaju pravopis. I tako je od imena časopisa, koji je davne 1864. godine pokrenuo poznati pravnik, lekar i pesnik Jovan Jovanović, nastao nadimak – Zmaj. On je najčitaniji dečji pesnik, uz čije su pesme odrasli naši roditelji, njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja.

I to sve zbog toga što je neko umesto „3. мај” pročitao „Змај”! Neko ko nije znao razliku između glavnih, zbirnih i rednih brojeva.

Znamo, možda nam nećete poverovati, ali sve je bilo baš ovako!

I zato bi, umesto Prvog maja i zabave, na pomen ovog meseca prvo mogao da vam padne na pamet čuveni Čika Jova Zmaj.

Znate, to je onaj brka što se pitao: „Gašo, Gašo, tužan Gašo, šta će s tobom biti?” i „Jeste l’ čuli, kumo, verujte bez šale, otvara se škola za pačiće male?”, pisao je o „Lazi, materinoj mazi” i rečima „Zima zima, e pa šta je” nam objasnio sve lepote ovog godišnjeg doba.

Savremeni osnovci, koja je vaša omiljena pesma Čika Jove Zmaja? Hajde da glasamo, i to tako što ćemo svojoj učiteljici ili nastavnici srpskog jezika Sari Popov Petrović reći koju pesmu najviše volimo, a onda ćemo 3. maja saopštiti ime pobedničke pesme.

Čekamo vaš glas!