Međunarodni dan maternjeg jezika ustanovljen je 2000. godine kako bi se ukazalo na lingvističku i kulturološku različitost. Širom sveta se obeležava 21. februara, a Savremeni učenici su kroz zanimljive radionice obeležili ovaj dan i razgovarali o značaju maternjeg jezika.
U starijim razredima ovaj dan obeležen je sa učenicima kojima srpski jezik nije maternji, kao i sa učenicima koji gaje posebnu ljubav prema srpskom jeziku. Radionica se sastojala iz tri dela. Prvi deo bio je rezervisan za upoznavanje. Svaki učenik se predstavio na svom maternjem jeziku, tj. rekao je odakle dolazi i zapisao svoje ime na zajedničkom panou.
Potom su navodili jednu ili više reči, odnosno rečenice na svom maternjem jeziku koje vole i koje žele da prevedu drugima. Govorili su o tome kako im roditelji ili bake i deke tepaju, o prvoj reči koju su izgovorili, kao i kako se zvao njihov prvi ljubimac. Zajedno sa nastavnicom Marinom Gavom istraživali su kako se ta reč kaže na nekom drugom jeziku, a razmišljali su i o tome kako je ta reč nastala.
Drugi deo radionice ticao se važnosti jezika. Učenici su imali zadatak da zapišu neke izreke o rečima ili jeziku, a neke su dobili i od svojih nastavnika.
Zadatak je bio tumačenje poslovica i izreka, uz koje su učenici shvatili lepotu jezika i koliko je on zapravo važan.
U poslednjem delu časa učenici su na papirićima u obliku cveta zapisivali one reči (rečenice, izraze) za koje su definitivno zaključili da predstavljaju pojam koji im mnogo znači. Tako je nastao zajednički buket sačinjen od malih cvetova kao podsetnik na važnost i snagu jezika, koji je potrebno – poput cveta – negovati.
Učenici prvog razreda su takođe obeležili Međunarodni dan maternjeg jezika. Naučili su šta je to maternji jezik, zašto učimo svoj, a zašto tuđe jezike, i zbog čega je važno negovati sopstveni, a uvažavati druge jezike. Crtali su različite zastave i pozdrave na tim jezicima.
Savremeni mališani su vam uputili pozdrave na nekoliko stranih jezika:
