Većina saveta za roditelje koji treba da im pomognu da njihovo dete postane uspešnije u školi kao da je pravljena za idealnu decu. Onu koja vole da uče i jedva čekaju da uđu u učionice. Međutim, šta ako je dete nezainteresovano za školu?
Postoje deca koja se u školi ne osećaju potpuno prijatno. Takođe, imajte na umu da je školovanje dug proces i da tokom njega deca često menjaju svoj odnos prema učenju, pa i njihov interes za školu varira. Stoga i taktike koje primenjujete da biste im pomogli morate da prilagodite njihovom trenutnom stanju.
Nije retkost da deca školu doživljavaju kao mesto gde su dosadni časovi, na kojima se uče stvari koje nemaju nikakve veze sa onim što njih interesuje. Jednostavno, ukoliko pitate decu, reći će vam da znaju mnogo zabavnijih načina na koje bi mogla da provedu svoje vreme.
Dakle, mnoga deca ispoljavaju u nekom stepenu nezainteresovanost za školu. Nju treba razlikovati od poremećaja pažnje, koji zahteva drugu vrstu rada sa detetom i pomoć stručnih lica. Nezainteresovanost deteta za školu takođe nisu ni one poteškoće koje ono može iskusiti prilikom povratka u školske klupe nakon dugog raspusta. U tom slučaju reč je o vraćanju u ritam, koje traje određeni period, dok je nezainteresovanost stanje koje se produžava tokom čitave godine.
Pre svega, treba da znate: čak i ako vaše dete nije preterano zainteresovano za školu, to ne znači da neće uspeti u životu. Jednostavno, tradicionalne škole i učionice nisu podjednako adekvatne za svaku osobu. Stoga je važno da vaše dete ide u školu u kojoj se neguje dečja individualnost, a učenje se prilagođava njegovim potrebama.
Ukoliko se ne sprečava, nezainteresovanost često zna da poprimi ozbiljnije oblike, pa tako dete neće da ide u školu. Čak i kad roditelji nađu način kako ubediti dete da ide u školu, ono često ne pazi na časovima, slabo uči i dobija loše ocene. Greška nekih roditelja je što u tim situacijama jednostavno kažu da njihovo dete mrzi školu, dok situacija može da bude mnogo složenija. Pre svega, pokušajte da saznate koji su razlozi takvog raspoloženja. To ne mora biti samo lenjost, već i stres, strah ili dosada jer dete nije dovoljno stimulisano u školi.
Koji god razlog da je u pitanju, postoje neki oprobani načini na koje možete pobuditi zainteresovanost deteta za školu i poboljšati njegov stav prema učenju.
Evo kako da to i uradite.
Otpor koji neka deca ispoljavaju prema školi često je plod nedostatka motivacije. Morate im pomoći da je pronađu, inače postoji rizik da s vremenom postanu potpuno nezainteresovana i lenja. Pri tome, važno je da vodite računa o sledećoj razlici:
Naime, dete koje uči samo iz prinude brže će zaboraviti naučeno, a jednog dana kada bude moglo samo da donosi odluke najverovatnije neće nastaviti da uči. S druge strane, motivisano dete uči zato što oseća unutrašnju potrebu, ono će duže pamtiti stvari koje je naučilo jer je bilo vođeno radoznalošću prilikom tog procesa, što je najbolji način da zavoli školu. Čak i kada završi sa formalnim obrazovanjem, takvo dete nastaviće da uči i da se usavršava. Jednostavno, negovaće princip celoživotnog učenja. A taj princip je jedan od najvažnijih za profesionalni uspeh u 21. veku. Stoga je važno da motivišete svoje dete da uči, da u njemu probudite prirodnu radoznalost i da mu pomognete da postane osoba spremna da se usavršava čitavog života.
Teške reči i kazne nisu dobro rešenje iako ponekad deluju kao najlakše, međutim, kao i kod svih „lakih rešenja”, rezultat obično bude „drži vodi dok majstori odu”, a nezainteresovanost deteta za školu ostaje.
Važno je da budete otvoreni, iskreni i puni podrške kada svoje dete podstičete na učenje. Zapamtite: u istom ste timu. Ukoliko se tako ponašate, postići ćete najbolje rezultate.
Naravno, realnost je da ćete se kao roditelj tokom školovanja svog deteta često osećati isfrustrirano, nervozno, uplašeno. Međutim, to ne znači da treba da popuštate pred tim emocijama i da reagujete na osnovu njih. Zapamtite, dete vam uglavnom ne tera inat niti namerno pokušava da vaš život učini težim. Ono još uvek nije tamo gde ste vi: jednostavno dete nema osećaj ni jasnu predstavu budućnosti. Stoga, kad god osetite da ćete nervozno reagovati, zaustavite se i kažite sebi: „Moje dete još nije dovoljno zrelo, treba mu vremena da razume.”
Potrebno je strpljenje da deca istinski usvoje vrednosti kojima ih učite. Cilj koji nije detetov ono će pre ili kasnije odbaciti. S druge strane, kada dete čini dobru stvar ne zbog straha od vas, nego zato što ste mu pokazali i objasnili zbog čega je to dobro, onda ono misli svojom glavom i izrasta u odgovornu osobu koja će znati šta je ispravno i kad vi niste pored njega.
Kako bi bilo uspešno u učenju, dete mora da ima strukturu. To podrazumeva određena pravila kojih će se pridržavati. Dogovorite se sa njim prilikom kreiranja ovih pravila, ona mogu podrazumevati u koje vreme će učiti i raditi domaći, koliko će vremena dnevno izdvajati za ove aktivnosti ili kojim danom će vežbati koji predmet.
Jednom kada uspostavite pravila potrebno je da se pobrinete da ih se dete i pridržava. Ovde je važno da budete čvrsti i dosledni. Naravno, kao što smo u prvom savetu napomenuli, dobro je da budete pozitivni, ali to ne znači da budete i popustljivi. Ukoliko dete ispoljava otpor prema učenju i ne ispuni jasno postavljena i dogovorena pravila, treba da snosi posledice. To može biti zabrana izlaska napolje, gledanja TV-a ili korišćenja društvenih mreža.
Jednostavno: ukoliko insistirate da se vaše dete pridržava pravila, šaljete mu snažnu poruku da verujete da ono može da uspe.
VAŽNO: Izuzetno je bitno da ne štitite dete od prirodnih posledica njegovog nerada kao što su loše ocene. Ukoliko nije uradilo svoj zadatak, nemojte ga vi raditi umesto njega. Jednostavno, posmatrajte sebe kao njegovog trenera. Postavite strategiju, dajte mu zadatke, motivišite ga, ali nemojte ulaziti na teren, već ostanite kraj aut-linije i posmatrajte ga kako samo igra. Pohvalite ga kada uspe, ali nemojte se plašiti da ga pustite da padne, jer sve je to prirodan tok i važna lekcija u odrastanju.
Izbegnite grešku koju prave neki roditelji kada uspeh svog deteta u školi shvataju lično, kao refleksiju svog roditeljstva. To samo može pogoršati stvari, a vama stvoriti dodatan stres. Ne zaboravite: sve što radite, radite zbog deteta, a ne da bi vas drugi smatrali za dobrog roditelja.
Kao što je važno da budete strogi u insistiranju na tome da se vaše dete pridržava pravila, tako je dobro da budete izdašni kada je u pitanju nagrađivanje.
Naime, nagrađivanje je jedan od najboljih načina da razvijete radne navike kod svog mališana, posebno tokom osnovne škole. Mnogi roditelji prave grešku i ovo doživljavaju kao podmićivanje. Zapravo, reč je o principu po kom fukcioniše i svet odraslih. Svako od nas je plaćen za posao koji obavlja. Učenje je glavni detetov posao, stoga ćete ga nagrađivanjem motivisati da to obavlja što bolje, ali i pokazati mu kako funkcioniše svet posle škole. Te nagrade ne moraju da budu materijalnog tipa, već u vidu nečega što dete voli da radi.
Dakle, možete reći detetu da, kad završi učenje, može da ide napolje da se igra ili gleda film ili bilo šta drugo što želi da radi. Na ovaj način razvijate disciplinu kod deteta, učite ga strpljenju i vrednom radu kroz odlaganje zadovoljstva.
Zajedno sa svojim detetom pronađite koja je njegova idealna lokacija za učenje. Možda će mu najviše odgovarati neki udaljeni kutak stana ili kuće, u kome može da se u miru i tišini koncentriše i obavi svoje obaveze ili mu pak više odgovara da bude bliže ostalim ukućanima. Dozvolite mu da isproba različite varijante, ali kad nađe onu koja mu odgovara, neka se nje i pridržava.
SAVET : Za većinu dece nije dobro ostavljati ih potpuno same u prostoru za učenje, jer mogu da izgube fokus i koncentraciju i ne završe svoj posao. Zato se postarajte da uvek budete blizu deteta, ali da ne ometate njegov prostor. Na taj način, bićete tu i da mu pomognete. Naravno, vodite računa da ne radite domaći umesto njega. U redu je da mu pregledate zadatak ili pomognete u rešavanju nekih poteškoća, ali nemojte doći u situaciju da vi budete taj koga ocenjuju u školi. Vaš zadatak je da pomognete detetu samo toliko koliko mu je potrebno da savlada prepreku, a njegov zadatak i ujedno jedan od glavnih ishoda nastavnog procesa jeste da nauči da se bori i savladava prepreke.
Veoma je važno razviti kod deteta samopouzdanje. Kada počne sa nekom aktivnošću, dete mora da veruje da može da je savlada: od toga često zavisi njegov uspeh. Međutim, bez obzira na nadarenost, realnost je da svako od nas iskusi neuspeh. Najvažnije je da svom detetu usadite osećaj da to što nije uspelo prvi put ne znači da neće uspeti sledeći. Kontinuirana vežba može da nadoknadi mnoge nedostatke.
Kod jačanja vere u uspeh posebnu ulogu mogu igrati uzori, pa čak i zdravo poređenje sa drugima. Na primer, ukoliko dete vidi da njegovi vršnjaci uspešno savladavaju neku lekciju ili imaju dobru ocenu, poverovaće da i ono može to isto.
Upozorenje: mnogi roditelji iz najbolje namere ovde prave grešku pa na negativan način upoređuju dete sa njegovim drugarima: „Vidi kako on može, a ti ne.”
SAVET: Potrudite se da poređenje bude pozitivno i podsticajno: „Vidiš kako je on uz trud i upornost uspeo da to savlada, i ti to možeš, samo ako odlučiš.”
Kada su u pitanju uzori, deci su to roditelji, posebno tokom osnovne škole. Verovatno ćete često biti u prilici da svom mališanu pomažete prilikom izrade domaćih zadataka. Sve to može predstavljati izazov za roditelje, ali vi niste dužni da znate sve što dete uči u školi. Međutim, nemojte praviti grešku i, umesto da mu pomognete, reći: „Meni matematika ne ide, pitaj mamu.” Tako pokazujete da se ni vi ne trudite da prevaziđete sopstvena ograničenja. Stoga mu kažite: „Ne znam kako da to uradim, ali hajde da zajedno saznamo.” Time pokazujete radoznalost, ali i spremnost na učenje, čime ćete i detetu pomoći da usvoji ovu zdravu naviku.
Kako bi moglo da sa uspehom prati gradivo u školi, potrebno je da dete poseduje neka osnovna znanja: to znači da vlada određenim vokabularom i drugim veštinama propisanim za njegov uzrast. Jedan od sjajnih načina za to su edukativne video igre i aplikacije. One u okruženju koje je detetu poznato na zabavan i podsticajan način pomažu da deca usvoje osnovne veštine u zavisnosti od njihovog uzrasta. Škole koje u svojoj nastavi koriste savremenu tehnologiju i edukativne aplikacije čine proces učenja zanimljivijim, a njihovi učenici zbog toga postižu bolje rezultate.
Kao i svi, i deca najbolje uče kada mogu da sagledaju širu sliku. Niko ne treba da uči samo zbog ocene, već zato što je znanje neophodno za opstanak ljudske vrste. Drugim rečima, pokažite detetu kako to što uči može da se poveže sa stvarnim svetom i zbog čega je važno.
Na primer, ukoliko uči neku lekciju iz ljudske anatomije, recite mu da zahvaljujući tome znamo na koji način ljudski organizam funkcioniše, da zbog toga doktor zna koji lek treba da nam prepiše kad smo bolesni.
Ili, ukoliko je u pitanju lekcija iz geografije, recite mu da zahvaljujući poznavanju zemlje, njenih krajeva i država možete da putujete na more jer znate gde se ono nalazi, kako se do njega stiže i šta vas tamo očekuje. Dete bi trebalo da ima osećaj da uči zbog toga što naučeno može da zaista i upotrebi.
PAŽNJA: Pokazivanje praktičnosti nekih znanja ne sme da onesposobi decu da misle apstraktno. Dakle, nemojte se truditi da po svaku cenu povežete znanje iz učionice sa stvarnim svetom. Nekad su znanja iz određenih predmeta lepa sama po sebi, predstavljaju zanimljiv način rešavanja nekog problema ili blistave primere ljudskog razmišljanja i duha. Određena matematička rešenja, neki tipovi poezije i umetnosti često ne mogu lako da se povežu sa stvarnim životom, ali imaju svoju nesumnjivu vrednost. Pomozite svom detetu da je ceni.
Jedan od najefikasnijih načina da kod deteta pobudite interesovanje za učenje jeste da mu omogućite da bude aktivni učesnik nastavnog procesa, a ne pasivni primalac znanja. To se najlakše postiže kada mu dozvolite da donosi odluke u tom procesu. Dakle, omogućite detetu da može da bira određene stvari prilikom učenja. Potrebno je osmisliti koje ćete izbore ostaviti njemu na raspolaganju, odnosno važno je da svaki izbor kao posledicu ima istinsko usavršavanje deteta.
Na primer, omogućite mu da izabere na koji način će rešavati neki matematički problem, ukoliko postoji više načina, ili da li će prvo da radi domaći iz srpskog, a nakon toga iz matematike.
PAŽNJA: Deca će prozreti ukoliko su izbori koje im dajete lažni. Ako im izbor svedete samo na biranje boje papira ili olovke kojom će da pišu, to neće biti dovoljno da zadržite njihovu pažnju i učinite ih aktivnim učesnicima procesa.
Često ono što tumačimo kao nezainteresovanost deteta za školu, nedostatak motivacije i njegovu lenjost zapravo predstavlja blagu anksioznost i posledica je stresa kojem je dete izloženo u susretu sa školskim obavezama. Ne reagujemo svi isto, a susret sa novom sredinom i uopšte akademskim očekivanjima za neku decu je jednostavno previše. Posebno bitno je što oni ne umeju uvek da objasne ono što osećaju, pa roditelji njihovo ponašanje često pogrešno interpretiraju. Zapamtite: prevelika anksioznost često se ispoljava kao odustajanje, gubljenje interesa, izbegavanje ili prividna ravnodušnost prema onome što je izaziva.
Malo anksioznosti i stresa može biti podsticajno za učenje, dok prevelike količine mogu u potpunosti da blokiraju dete. Stoga, nemojte odmah da mislite da je vaše dete nezainteresovano za školu, možda se samo plaši škole. Pomoći ćete mu tako što ćete mu postaviti jasnu strukturu, biti njegova podrška, podsticati pozitivne emocije u vezi sa školom i otkriti neke od efikasnih tehnika za učenje. Drugim rečima, svi ovi saveti pomoći će vašem detetu da bude bolje i zainteresovanije za školsko gradivo i samim tim osećaće mnogo manje stresa kada mora da uči.
Ne zaboravite, niste sami. Najveću ulogu, pored vas kao roditelja, pre svega igra škola, stoga je važno da vaše dete pohađa školu koja će mu omogućiti da razvije sve svoje potencijale.
Srećno!
