Test za roditelje

Test za roditelje

Obrazovne institucije
Obrazovni servisi
pravilna upotreba malog i velikog slova

Kako se upotrebljavaju veliko i malo slovo?

Pravilna upotreba slova

Kada deca uče da čitaju, jedna od prvih stvari sa kojom se susretnu jesu veliko i malo slovo. Međutim, iako o tome učimo još u osnovnoj školi, često i kasnije u životu imamo dileme o njihovoj pravilnoj upotrebi. I to nije slučajno.

Naime, osnovni vid pisma su mala slova, dok velika služe samo za isticanje određenih delova teksta.

Ono što danas mnogim osnovcima zadaje muku, ali i njihovim roditeljima, nekada nije ni postojalo:

  • Razlikovanje između velikih i malih slova ustanovljeno je tek u XVIII veku, a do tada se za isticanje određene celine početno slovo jednostavno pisalo krupnije ili posebno ukrašavalo.

Situaciju danas pomalo usložnjava digitalizacija komunikacije. Osnovci uglavnom komuniciraju preko poruka, chatova, društvenih mreža, a po prirodi stvari tamo se često ne vodi toliko računa o stvarima kao što su pisanje malog i velikog slova, jer je cilj da komunikacija bude što brža i efikasnija.

pisanje velikih i malih slova

Međutim, upotreba velikog i malog slova savladava se lako.

Donosimo vam osnovna pravila za korišćenje velikog slova, koja će pomoći vašem mališanu, ali će dobro doći i vama da se podsetite.

Upotreba velikog slova

Pre svega postoje 3 osnovne situacije u kojima se upotrebljava veliko slovo:

1. pisanje prve reči u rečenici ili izdvojenog dela teksta (naslovi, natpisi, oglasi…);
2. pisanje vlastitih imena;
3. pisanje reči iz poštovanja.

Najosnovnije pravilo za upotrebu velikog slova jeste:

  • Svaki tekst, kao i svaka rečenica, započinje velikim slovom.

Na primer: Upisala sam svoje dete u Osnovnu školu „Savremena” na Kombinovani program. Veoma smo zadovoljni!

Dakle, kad nakon interpunkcijskog znaka kojim se označava kraj rečenice započinjemo novu, piše se veliko slovo. Osim toga, veliko početno slovo piše se i nakon dve tačke, kada je u pitanju upravni govor:

  • Majka jednog dečaka nije krila svoje oduševljenje. Evo šta nam je rekla: „Savremena osnovna škola je pravi izbor za mog mališana. Svakoga dana odlazi u školu i vraća se iz škole sa osmehom! Napredak se primeti odmah.”

Međutim, postoji jedan izuzetak koji je važno da znate:

  • Prilikom sastavljanja pisama veliko slovo se piše i nakon zapete iza reči obraćanja, ali samo ukoliko je u sledećem redu.

Pogledajte primer:

  • Poštovani gospodine Kovačeviću,
    Hvala Vam na interesovanju za Savremenu…

Ukoliko se pismo nastavlja u istom redu, upotrebljava se malo početno slovo:

  • Poštovani gospodine Kovačeviću, hvala Vam na interesovanju za Savremenu…

Vlastita imena

Veliko slovo upotrebljava se uvek prilikom pisanja vlastitih imena. Međutim, spisak onoga što spada u vlastita imena je prilično dugačak:

  • živa i mitološka bića;
  • geografski i astronomski objekti;
  • države i administrativne jedinice;
  • ustanove i udruženja;
  • umetničke grupe, horovi i orkestri;
  • istorijski događaji;
  • umetnička, stručna i naučna ostvarenja;
  • priznanja i odlikovanja.
pisanje vlastitih imena velikim slovima

Ono što najpre treba da znate jeste da se sva lična imena, prezimena, nadimci i imena odmila pišu velikim slovom.

  • imena: Miloš, Jelena, Milica, Nemanja, Šarac, Jabučilo, Šarulja;
  • prezimena: Daničić, Novaković, Milić;
  • nadimci i imena odmila: Đole, Aca, Nata, Taca, Gile, Crni;

Dilema može nastati prilikom pisanja prisvojnih prideva od vlastitih imena. Kako vaše dete ne bi grešilo, upoznajte ga sa sledećim pravilom:

Velikim početnim slovom pišu se prisvojni pridevi na -ov/-ev i -in:

  • Markov, Srbinov, Petrovićev, Zvezdino, Akademijino.

Prisvojni pridevi izvedeni ostalim sufiksom pišu se malim slovom:

  • budvansko, spilbergovski, novogodišnji, srpski.

Velikim slovom pisaće se i dodaci uz ime, kao što su titule ili atributi, i to samo kada su sastavni deo imena ili se koriste umesto njega. Na primer:

  • Dušan Silni, Jovan Jovanović Zmaj, Don Žuan, Henrih Osmi.

Ukoliko vlastito ime započinje pomoćnom rečju, i ona se piše velikim slovom:

  • Van Gog, Van de Sar, De Gol, Del Pjero.

Međutim, vodite računa jer ovde mnogi greše: Ukoliko je pomoćna reč u sredini, tada se piše malim slovom:

  • Vinsent van Gog, Šarl de Gol, Alesandro del Pjero.

Takođe, atribut „sveti” uz imena svetaca pisaće se velikim slovom, jer predstavlja sastavni deo imena. Tako je pravilno napisati:

  • Sveti Sava, Sveti Nikola, Sveti Simeon Mirotočivi.
upotreba velikog slova u pisanju imena

Kada govorimo o ličnim imenima, prvo što nam pada na pamet su stvarne osobe. Međutim, lična imena likova iz umetničkih dela ili mitologije takođe se pišu velikim slovom:

  • Božić Bata, Deda Mraz, Crvenkapa, Apolon, Atina, Perun, Pegaz.

Jedna od najčešćih dilema prilikom upotrebe velikog slova jeste kako treba pravilno pisati imenicu Bog/bog. Sledeće pravilo pomoći će vašem detetu da nikad ne pogreši.

Naime, u jednobožačkim religijama nazivi za božanstvo tretiraju se kao lična imena, stoga je pravilno napisati:

  • Bog, Jehova, Alah, Buda, Šiva. Takođe, i drugi nazivi koji se odnose na njih pišu se velikim slovom: Gospod, Spasitelj, Bogorodica.

Međutim, ove imenice mogu biti i zajedničke ili imati atributsko značenje i tada se pišu malim slovom:

  • traženje boga, bog Perun, bogorodica Marija; samo gospod zna.

Za razliku od ličnih imena, nazivi meseci pišu se malim slovom:

  • januar, februar, mart…

Imena nebeskih tela

Velikim slovom pišu se i imena nebeskih tela i sazvežđa:

  • Venera, Danica, Sunce, Mesec, Mala kola, Veliki medved.

Međutim, kada imenice sunce, mesec i zemlja imaju karakter zajedničke imenice, tada se pišu malim slovom. Na primer:

  • mlad mesec, polumesec, pun mesec; sunce se probija kroz oblake, izgoreo je na suncu, prosulo se po zemlji.

Imena naroda, etničkih grupa i stanovnika različitih mesta

Kada pišemo imena naroda i njihovih pripadnika, upotrebljavaćemo veliko početno slovo:

  • Bugarin – Bugari, Srbin – Srbi, Zemljanin, Marsovac.

Ovo važi i kada su u pitanju različite etničke grupe ili manjine:

  • Arapin – Arapi, Arapkinja, Sloven – Sloveni.

Takođe, veliko slovo upotrebljavamo kada treba da napišemo imena stanovnika i pripadnika određenog kontinenta, države, grada ili sela, bez obzira na to da li je reč o zvaničnim ili kolokvijalnim imenima:

  • Beograđanin, Beograđani, Beograđanka, Banjalučani, Šumadinac, Evropljanin, Gedža, Era, Lala.

Imena koja označavaju pripadnost

Svi nazivi koji predstavljaju neku vrstu pripadnosti – versku, rasnu, političku, profesionalnu – pišu se malim slovom:

  • hrišćanin, pravoslavac, katolik, demokrata, doktor, učitelj, direktor, patrijarh, nobelovac, vukovac, delija, grobar.
pisanje geografskih imena

Geografska imena

Velikim početnim slovom pišu se imena država kako službena, tako i skraćena:

  • Grčka, Danska (Kraljevina Danska), Srbija (Republika Srbija), Crna Gora, Sjedinjene Američke Države, Južnoafrička Republika, Novi Južni Vels.

Velikim slovom pišu se i imena gradova, sela i drugih naseljenih mesta:

  • Beograd, Banjaluka, Sarajevo, Kišinjev, Lavov, Sentandreja, Petrovac na Mlavi, Krivi Vir.

Treba napomenuti i da se nezvanična imena država, gradova i zemalja, koja su se uobičajila u govoru, takođe pišu velikim početnim slovom:

  • Vizantijsko carstvo, Austrougarska carevina, Habzburška monarhija, Evropska unija, Britansko ostrvo, Gordi Albion, Večni grad, Severna Venecija (Sankt Peterburg).

Osim navedenih primera, i imena geografskih područja i regija pišu se velikim slovom:

  • Banat, Pomoravlje, Mala Azija, Crnogorsko primorje, Srednji istok, Negotinska Krajina, Ravni Kotari, Crnomorski sliv.

Planine, brda, nizije, kotline pišu se takođe početnim velikim slovom:

  • Avala, Stara planina, Sveta gora, Balkan, Panonska nizija, Balkansko poluostrvo, Rt dobre nade, Bokokotorski zaliv.

Velikim početnim slovom pišu se i imena okeana, mora, reka, jezera, kanala, močvara, izvora itd. Na primer:

  • Atlantski okean, Tihi okean, Sredozemno more, Jadransko more, Skadarsko jezero, Zapadna Morava, Južna Morava, Zasavica, Pančevački rit, Rimski bunar.

Rekli smo da se imena geografskih područja pišu velikim slovom, međutim, kada se uz njih upotrebljavaju atributi koji nisu sastavni deo imena, već predstavljaju orijentaciono-informacione odrednice, te odrednice pišu se malim slovom. Na primer:

  • zapadna Srbija, srednja Bosna, jugoistočni Banat, južna Francuska;

Mali broj ljudi zna za sledeći izuzetak, zato vodite računa.

Naime, kada je u prvom planu ekonomsko, političko ili kulturno određenje, koje podrazumeva narode koji žive na tim područjima, onda se upotrebljava veliko početno slovo: Istočna Evropa, Zapadna Evropa, Jugozapadni Balkan.

Isto tako, i strane sveta pišu se malim slovom: istok, zapad, sever, jug, osim kada se upotrebljavaju u društvenom, političkom, istorijskom ili kulturnom značenju. Tada se pišu velikim:

  • Bogati italijanski Sever i siromašni Jug.

Velikim slovom takođe se pišu i nazivi ulica, naselja, četvrti i trgova:

  • Savski venac, Banovo brdo, Profesorska kolonija, Terazije, Trg oslobođenja, Obilićev venac, Ulica srpskih vladara, Ulica vladike Danila, Kosovska.

Kada je u pitanju pisanje imena ulica, treba obratiti pažnju na sledeće.

Reč ulica piše se malim početnim slovom kada ne predstavlja zvanični naziv ulice, već je pridodata imenu ili je upotrebljena u množini:

  • Stanujem u ulici Zeleni venac. U ulicama Cara Lazara i Kosovskoj neće biti struje.

Velikim početnim slovom pišu se i imena administrativnih jedinica:

  • Beogradski pašaluk, Moskovska oblast, Donja Saksonija, Južnobački okrug.
pisanje imena stanovnika i pripadnika

Imena praznika i istorijskih događaja

Imena praznika pišu se velikim početnim slovom. Međutim, vodite računa: ukoliko je reč o prazniku sa višečlanim nazivom, samo prva reč se piše velikim slovom, dok se ostale pišu malim ukoliko nisu vlastito ime:

  • Božić, Đurđevdan, Pasha, Dan zaljubljenih, Dan državnosti, Nova godina, Prvi maj.

Velikim slovom takođe treba pisati imena različitih istorijskih događaja – bitaka, buna, ratova, mirova, paktova, sporazuma. Na primer:

  • Prvi balkanski rat, Prvi svetski rat, Sarajevski atentat, Seoba Srba, Holokaust, Kosovska bitka, Vaterlo, Mojkovačka bitka, Francuska revolucija, Berlinski kongres, Trojni pakt, Minhenski sporazum, Bečki književni dogovor.

Kada je reč o nezvaničnim nazivima istorijskih događaja, kako se najčešće koriste u svakodnevnom govoru, ili kada se oni navode u množini, piše se malo početno slovo:

  • rusko-japanski rat, srpsko-turski sporazum, bitka na Kosovu, krstaški ratovi, balkanski ratovi.

Različita istorijska, arheološka i geološka razdoblja pišu se po pravilu malim slovom. Tu takođe spadaju i različiti umetnički, filozofski i politički pokreti oblikovani tokom istorije:

  • paleozoik, mezozoik, bronzano doba, humanizam, renesansa, reformacija, ilirski pokret, pokret nesvrstanih.

Imena institucija

Imena ustanova, kompanija, udruženja, škola, sportskih klubova, političkih stranaka i manifestacija pišu se velikim početnim slovom. Ukoliko je reč o nazivu koji u sebi sadrži više reči, prva se piše velikim slovom, a ostale malim, osim ako neka od njih nije vlastito ime:

  • Narodna skupština Republike Srbije, Državna duma, Ujedinjene nacije, Matica srpska, Srpska pravoslavna crkva, Karlovačka gimnazija, Arhiv Srbije, Osnovna škola „Savremena”, Link group, Sportsko društvo „Crvena zvezda”, KK „Sloga”, Demokratska stranka, Vukov sabor, Porodični dan.

Obratite pažnju da se i skraćeni nazivi publikacija pišu velikim slovom, jer ne gube karakter vlastitih imena:

  • Matica (Matica srpska), Kolarac (Kolarčeva zadužbina), Pokrajina (Autonomna Pokrajina Vojvodina).

Imena publikacija

Kada je u pitanju pisanje imena umetničkih dela, naučnih radova, publikacija, novina, časopisa i ostalih dokumenata, pravilo je da se pišu velikim početnim slovom:

  • Biblija (Sveto pismo), Dušanov zakonik, Beli anđeo, Labudovo jezero, Zakon o osnovnoj školi, Bože pravde, Bolonjska deklaracija.

Sa druge strane, nazivi naučnih disciplina i školskih predmeta pišu se malim slovom (matematika, biologija, fizika) osim ako se ne pominju u službenoj dokumentaciji, na primer dnevniku, ili želi da se naglasi određena koncepcija.

Uporedite:

  • Položio sam Matematiku I (isticanje u stručnom smislu osobene koncepcije).

Nasuprot tome:

  • Imam odličnu ocenu iz matematike i biologije (svakodnevni govor).

Takođe, različite građevine, putevi, spomenici i dvorane pišu se velikim slovom:

Palata pravde, Beli dvor, Arena, Ajfelova kula, Krivi toranj u Pizi, Kip slobode, Hram Svetog Save.

Reči iz poštovanja

U službenoj i poslovnoj prepisci uobičajeno je da se pojedine reči pišu velikim slovom kako bi se iskazalo poštovanje. Tako se zamenice Vi, Vaš pišu velikim slovom ukoliko se odnose na jednu osobu. Kada se obraćamo većem broju lica, onda se ove zamenice pišu malim slovom: vi, vaš, vama.

Takođe, u obraćanju visokim predstavnicima određenih institucija upotrebljava se veliko početno slovo kako bi se naglasila kurtoaznost. Reč je zapravo o tipiziranim izrazima poštovanja:

pisanje reči iz poštovanja
  • Vaša svetosti, Sveti otac papa, Njeno veličanstvo kraljica Britanije.

Treba znati da je pisanje velikih slova uređeno pravopisom, što znači da se može menjati s vremenom. Neke reči koje su nekada pisane malim slovom mogu s vremenom da počnu da se pišu velikim, kao i obrnuto.

Vaše dete bi trebalo da zna pre svega opšta pravila upotrebe velikog slova, a za ostale slučajeve najbolje je da pogledate najnovije izdanje Pravopisa Matice srpske.

Vežbe za pravilnu upotrebu velikog i malog slova

Za kraj teksta donosimo vam neke zanimljive vežbice koje možete raditi sa svojim detetom kod kuće i tako mu pomoći da što pre usvoji razliku između velikog i malog slova, kao i pravila njihove upotrebe.

Za najmlađe osnovce:

Za decu koja tek uče kako da čitaju od velike pomoći mogu biti karte ili kocke sa parovima velikih i malih slova. Počnite tako što ćete mu naporedo pokazivati kako izgleda velika, a kako mala verzija istog slova. Kako dete napreduje, možete stavljati pred njega veće izazove: promešajte karte ili kocke i tražite od njega da samo spoji parove velikih i malih slova.

Za starije osnovce:

Učenici koji već znaju da čitaju i nemaju problem sa razlikovanjem slova spremni su za zahtevnije vežbe u vezi sa njihovom pravilnom upotrebom.

Ukoliko želite da provežbate sa svojim detetom upotrebu velikog slova, najbolje je da se koncentrišete na opštu i najčešću upotrebu. Takođe, dobro je da vežbice podelite na grupe. Tako, proverite posebno znanje svog deteta kada je u pitanju upotreba velikog slova u vlastitim imenima, zatim za geografske pojmove, a posle toga i za institucije, građevine i drugo.

Na primer, možete detetu davati rečenice koje treba da popuni: Idem u treći razred _____ (upisati ime škole, vodeći računa o pravilnoj upotrebi velikog slova). Ovog leta boravili smo na _____ (upisati ime nekog mora ili države). Za lektiru treba da pročitamo _____ (upisati ime nekog književnog dela).

Takođe: Pokažite svom detetu tekst koji je ispisan u potpunosti velikim slovima i zatim tražite da ga prepiše, koristeći velika slova samo gde je to neophodno. Druga varijanta ove vežbe je da mu date tekst ispisan malim slovima.

Ono što treba da znate je da će u dobroj osnovnoj školi vaše dete u potpunosti ovladati upotrebom velikog i malog slova, kao i ostalim pravopisnim pravilima. Ove vežbice mogu koristiti samo za trening i zabavu, a dobro će doći i vama da se podsetite nečega što ste davno učili.

Srećno!

Napomena: Prilikom sastavljanja teksta korišćen je Pravopis srpskog jezika iz 2016. godine (Matica srpska, Novi Sad).

Prijavite se

Predupis za generaciju 2020/21. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »