Savremena osnovna škola integrisala je u svoj obrazovni proces Design Thinking and Problem solving pristup, zahvaljujući kome učenici stiču veštine, sposobnost i samopouzdanje za život i rad u dinamičnom svetu budućnosti. U pitanju su tehnike racionalnog i intuitivnog razmišljanja zasnovane na pronalaženju inovativnih rešenja za različite probleme. U kreativnom procesu koji od učesnika zahteva da zajednički dolaze do rešenja, identifikujući probleme kroz nekoliko ključnih faza.
Design Thinking and Problem solving na najbolji način odgovaraju zahtevima digitalnog doba i 21. veka. Zbog toga ovaj napredni pristup ima posebnu ulogu u obrazovanju jer zahvaljujući njemu učenici stiču veštine, sposobnost i samopouzdanje za život i rad u dinamičnom svetu budućnosti.
Design thinking počiva na prirodnoj sposobnosti čoveka, koju je moguće trenirati, da bude intiutivan, prepoznaje obrasce i konstruiše ideje koje su istovremeno emocionalno značajne i funkcionalne.
David Kelley
Tradicionalno učenje podrazumevalo je da se deca pripremaju za test i davanje tačnih odgovora. Međutim, digitalna revolucija dovela je u pitanje ovakav koncept obrazovanja. Danas se gotovo na svako pitanje odgovor može pronaći na Google.
Sa razvojem tehnologije javila se potreba za specifičnim veštinama koje će učenicima omogućiti da se lakše snađu u vremenima punim promene i inovativno odgovore na svaki izazov. Design Thinking razvija kod dece upravo veštine koje su neophodne svakom pojedincu za profesionalni i akademski uspeh u 21. veku:
Ono što je važno ovo je proces u kome se detetu ostavlja sloboda kako bi njegova imaginacija mogla slobodno da se razvije.
Na primer: umesto da se detetu kaže da dizajnira auto, što bi podrazumevalo rad unutar već postavljenih obrazaca, od njega se traži da reši problem kako bi nesputano ispoljilo svoju kreativnost. U tom slučaju njegov zadatak postaje da dizajnira sredstvo kojim će se konkretni ljudi prebacivati s jednog mesta na drugo. Time dete dobija priliku za out-of-the-box pristup što oslobađa inovativnost i vodi do važnih otkrića.
Još jedan važan element Design Thinging and Problem solving modela je emocionalna komponenta koju nosi. Naime, umesto da rešavaju probleme radi problema, deca se uče da ih rešavaju za konkretne potrebe stvarne ili izmišljene osobe. Na taj način, oni postaju angažovaniji, emotivno zainteresovani i fokusiraniji. Ovo je posebno važno jer u modernom svetu sve je okrenuto korisniku za koga se nešto pravi, odnosno tome da svet u kome živimo bude bolji za sve.
Savremena je jedina osnovna škola u Srbiji i regionu koja u svojoj nastavi primenjuje Design Thinking and Problem Solving pristup. U okviru vannastavnih sekcija, savremeni osnovci imaju priliku da učestvuju u aktivnostima osmišljenim tako da pomognu deci da postanu problem solveri. Da bismo to postigli, u nastavi koristimo tri važna elementa:
ZAVIRITE NA JEDAN DESIGN THINKING AND PROBLEM SOLVING ČAS U SAVREMENOJ
Svaki čas odvija se u nekoliko Design Thinking faza tokom kojih se rešavaju zabavni, konkretni i izazovni problemi. Pogledajte kako savremeni osnovci uživaju u avanturi učenja i istraživanja.
1. Empatija
Ovo je često najvažnija faza koja određuje stepen zainteresovanosti i motivisanosti kod deteta. Ukoliko je ona pravilno obavljena, ostale faze su lakše. Da bi se empatija pobudila kod osnovaca koriste se plastični primeri. Na primer, tokom misije na marsu pokvarila se letelica koja je trebalo da vrati astronaute na zemlju. Zadatak učenika je da osmisle način kako da pomognu posadi da dobiju hranu i vodu dok ne poprave letilicu. Zahvaljujući edukativnoj tehnologiji deca vide likove astronauta, upoznaju se sa njihovim imenima, porodicom i hobijima i tako se emotivno povezuju i motivišu da reše problem kako bi pomogli konkretnoj osobi.
2. Definisanje problema
Nakon što su se upoznali sa astronautima i njihovim potrebama, učenici moraju da jasno artikulišu problem koji treba da se reši. Ovo je veoma važan korak jer od njega direktno zavise predložena rešenja. Tako učenici, moraju da uzmu u ozbir sve okolnosti: vreme koje astronauti imaju na raspolaganju, zalihe hrane i vode koje su im ostale, mogućnosti za transfer dodatne hrane putem posebnih letelica i robota.
3. Brainstorming
Ovo je često najzabavnija faza jer deca uživaju da predlažu različita rešenje za konkretan problem, a njihova imaginacija zaista nema granica. Ono što je važno je da je ovo grupna aktivnost u kojoj učenici jedni sa drugima dele predloge. Kako bi brainstorming bio uspešan, deca se rukovode sledećim smernicama:
4. Prototip
Nakon što su se složili koje rešenje da primene, deca počinju sa izradom prototipa. Na primer, koristeći LEGO STEM setove mogu da naprave letilice koje omogućavaju prenos alata na Mars, upotrebom poluga i zupčanika popravljaju pokvarenu letilicu, programiranjem upravljaju mini robotom koji dostavlja neophodne zalihe hrane posadi…
5. Testiranje
Učitelj ili nastavnik ide od jedne do druge grupe i postavlja pitanja u vezi sa prototipovima kako bi se uverili da rešenje funkcionalno i efektno. Tokom ove faze deca često uoče nedostatke predloženog rešenja, pa u svetlu tog saznanja ispravljaju prototip.
6. Predstavljanje rešenja
Svaki tim potom ima zadatak da na zanimljiv, emotivan i jasan način predstavi rešenje do koga je došao. Ovo je završna faza koja deci omogućava da razviju veštine prezentacije, ubedljive komunikacije i sposobnost izlaganja pred većom grupom.
Ohrabrivanjem da samostalno, inovativno i sa empatijom rešavaju probleme, osnovci izrastaju u radoznale, samouverene i kreativne ljude koji svoja znanja i veštine upotrebljavaju na dobrobit planete i čovečanstva.
Design Thinking and Problem Solving koncept koji se primenjuju u Savremenoj omogućavaju im da u podsticajnoj i ohrabrujućoj atmosferi slobodno razviju sve svoje talente i nauče kako da iskoriste svoj potencijal.
Omogućite svom detetu da se obrazuje u skladu sa svetskim trendovima.
